Pobožno praznovati Sabor svetih Angela sveta Crkva je primila predanjem bogonadahnutih Otaca, odbacivši neznabožačko poštovanje angela, izmišljeno od jeretika i idolopoklonika. Jer još u Starom Zavetu, kada ljudi odstupiše od Boga, Sazdatelja svoga, počeše se klanjati stvorenjima Božijim i delima ruku svojih, praveći idole po prilici vidljive tvari, od onoga što je gore na nebu ili dole na zemlji (2 Mojs. 20, 4). Tada ljudi, smatrajući da sunce, mesec i zvezde imaju dušu živu, prinošahu im žrtve kao bogovima; isto tako prinošahu žrtve i angelima kao bogovima. O tome se kaže u knjizi o Carevima: “kađahu Vaalu, suncu i mesecu i zvezdama i svoj vojsci nebeskoj”, tojest angelima, jer oni i jesu nebeska vojska, kao što je rečeno u Evanđelju; i ujedanput se pojavi s angelom mnoštvo vojnika nebeskih (Lk. 2, 13). Takvo nepravilno poštovanje angela bilo je veoma rasprostranjeno u doba svetih apostola. Iskorenjujući takvo nepravilno poštovanje angela, sveti apostol Pavle govori: “Niko da vas ne vara po svojoj volji izabranom poniznošću i obožavanjem angela, upuštajući se u ono što nije vidno, i uzalud nadimajući se umom tela svog, i ne držeći se glave”, tojest Hrista. Jer u to vreme behu neki jeretici, naizgled smireni, no oholo smatrajući da svojim uzdržljivim i čistim življenjem podražavahu angele. I oni učahu da se angelima čini isto poklonjenje kao i samome Bogu.
Potom se pojaviše drugi jeretici koji propovedahu da su angeli tvorci vidljive tvari i, kao bestelesni, viši i vrednosniji od Hrista, Sina Božja; a za Arhangela Mihaila govorahu da je bog Jevreja. Drugi pak, odavši se vradžbinama i varajući ljude, pod imenom angela prizivali su đavole, i služili im nazivajući ih angelima. Naročito se takve jeresi množahu u gradu Kolosi, koji je pripadao Laodikijskoj mitropoliji, gde mnogi tajno obavljahu neznabožačko angelopoklonjenje, slično idolopoklonjenju. Takvo idolopokloničko poštovanje angela Laodikijski pomesni sabor svetih Otaca prokle i predade anatemi. A kada takvo nepravilno poštovanje angela bi osuđeno i prokleto, onda se ozakoni blagočestivo i pravilno poštovanje i praznovanje svetih angela kao služitelja Božijih i hranitelja roda ljudskog. I u tom Koloskom kraju, u kome se ranije tajno obavljalo neznabožačko i jeretičko obožavanje angela, poče se javno vršiti pravoslavno praznovanje svetih angela, i stadoše se podizati prekrasni hramovi svetim angelima. Tako u Honi, nad čudotvornim izvorom, bi podignut veleljepan i predivan hram u ime svetog Arhistratiga Mihaila, jer se na tom mestu beše javio sveti Arhistratig Mihail svetom Arhipu. U vreme pak svetog Silvestra pape rimskog i svetog Aleksandra patrijarha Aleksandrijskog, na nekoliko godina pred Prvi Vaseljenski Sabor, Nikejski, bi ustanovljeno da se praznik svetog Arhistratiga Mihaila i ostalih Bestelesnih Sila Nebeskih praznuje u mesecu novembru. Zašto baš u novembru? Zato što novembar predstavlja deveti mesec posle meseca marta. U mesecu martu smatra se da je bilo stvorenje sveta. A deveti mesec posle marta uzet je zbog devet činova angelskih, koji su najpre stvoreni. Sveti Dionisije Areopagit, učenik apostola Pavla, onoga apostola, koji se uzdigao do u treće nebo, opisao je ovih devet činova u knjizi “O nebesnoj Jerarhiji”. Tih devet činova dele se na tri jerarhije: najvišu, srednju i najnižu; i u svakoj od njih su po tri čina.
Angeli su u nebeskoj jerarhiji od svih činova niži i ljudima najbliži. Oni javljaju ljudima manje tajne i namere Božije, i poučavaju ljude da vrlinski i pravedno žive po Bogu. A pridodani su oni da čuvaju svakoga od nas verujućih: vrlinaste pridržavaju da ne padnu, pale podižu, i nikada nas ne ostavljaju, makar i sagrešili, jer su svagda gotovi pomagati nam, samo ako mi sami poželimo.
Međutim i svi viši nebeski činovi nazivaju se zajedničkim imenom: angeli. Premda oni po svome položaju i po danoj im od Boga blagodati imaju razne nazive, kao: serafimi, heruvimi, prestoli i ostali činovi, ipak svi oni imaju zajednički naziv: angeli, pošto je naziv angeo naziv ne prirode nego službe. Jer svi su oni angeli, pošto svi služe Božjem naređenju, kao što stoji napisano: Nisu li svi službeni duhovi koji se šalju na službu? (Jevr. 1, 14). Njihove pak službe su različne i nepodjednake, i svaki čin ima svoju posebnu službu, jer Premudri Sazdatelj ne otkriva svima u istoj meri tajne Svoje namere, nego posredno, preko viših činova prosvećuje niže, otkrivajući im Svoju svetu volju i naređujući im da je ispunjuju, kao što se to jasno vidi iz knjige proroka Zaharije. Tamo se govori kako angela posle razgovora s prorokom susreće drugi angeo i naređuje mu da ponovo ide k proroku i obavesti ga o onome što će zadesiti Jerusalim: Gle, angeo koji govoraše sa mnom izide, i drugi angeo naiđe mu u susret, i reče mu: Trči, i reci onom mladiću, (tojest proroku Zahariji): Jerusalim će se naseliti po selima radi mnoštva ljudi, i ja ću mu, govori Gospod, biti zid ognjen unaokolo (Zah. 2, 3.4.5). – Objašnjavajući to, sveti Grigorije Dvojeslov veli: Kada jedan angeo govori drugome: “Trči, i reci onom mladiću”, nema sumnje da angeli šalju jedni druge: manji se šalju, a veći ih šalju. – Tako isto i kod proroka Danila nalazimo gde angeo naređuje drugom angelu da proroku protumači viđenje (Dan. 8, 16). Otuda je jasno, da angeli viših činova otkrivaju božansku volju i namere Tvorca svoga angelima nižih činova, prosvećuju ih, i šalju ljudima.
Pravoslavna Crkva na zemlji, trebajući pomoć svetih angela, praznuje sabor svih devet činova svetih angela naročitim moljenjem, kao što treba, u osmi dan meseca novembra, tojest devetoga meseca, jer će se svih devet činova angelskih sabrati u dan Strašnoga suda Gospodnjeg. A ovaj dan božanstveni učitelji Crkve nazivaju osmim danom, kada dođe Sin Čovečiji (= Sin Božiji = Sudija pravedni) u slavi Svojoj i svi sveti angeli s njim (Mt. 25, 31). I poslaće angele Svoje s velikim glasom trubnim, i sabraće izbrane njegove od četiri vetra (Mt. 24, 31), tojest od istoka, zapada, severa i juga. – O, da bi tada i nas, koji česno praznujemo Sabor njihov, sabrali k liku izbranika Božijih!
Za čelnika i vojvodu svih ovih devet činova angelskih postavljen je od Boga sveti Arhistratig Mihail, kao verni služitelj Božji. On u vreme Sataninog pagubnog pada u gordost, i njegovog odstupljenja od Boga i strovaljenja u bezdan, sabravši sve činove i vojske angelske, gromoglasno uskliknu: Pazimo! stojmo smerno pred Tvorcem našim, i ne pomišljajmo na ono što je protivno Bogu! Pogledajmo kakva stradanja pretrpeše oni koji zajedno s nama behu sazdani, i dosada zajedno s nama behu pričasnici Božanske svetlosti! Obratimo pažnju kako se oni zbog gordosti iznenada iz svetlosti survaše u tamu i sa visine stropoštaše u bezdan! Pogledajmo kako spade s neba jutarnja zvezda Danica i razbi se na zemlji!
Govoreći tako svemu Saboru angela, on, stojeći na prvom mestu, poče sa serafimima i heruvimima i sa svima nebeskim činovima slaviti Presvetu, Jednosušnu i Nerazdeljivu Trojicu, Jednoga Boga, složno pevajući toržestvenu pesmu: Svet, svet Gospod Savaot, puno je nebo i zemlja slave Tvoje!
Takvo ujedinjenje svetih angela dobi naziv Sabor angela, jer oni udruženo, jednodušno i jednoglasno slave Oca i Sina i Svetoga Duha, – Svetu Trojicu, kojoj i od nas ilovačnih neka je slava vavek.
