Koliko mi – čovečanstvo – ne odgovaramo Jevanđelju! Pre dve hiljade dvadeset i četiri godine Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos došao na svet da nas sve spase, da nas isceli od ropstva greha, smrti i đavola. On je utro put čoveku u nebo. Nešto kasnije, po blagoslovu Božijem i rukovodstvu Duha Svetoga, četiri čoveka, koji su vizionari Božiji i svedoci ovozemaljskog života Hristovog, pišu četiri knjige – Jevanđelja. Ove knjige, dopunjujući jedna drugu, postaju jedna celovita knjiga – Četvorojevanđelje. I ona je, zajedno sa Starim Zavetom, Apostolskim poslanicama i Otkrovenjem svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova, najsvetija knjiga na Zemlji. Knjiga nad knjigama. Upravo tako se prevodi reč „Biblija“. Skoro svaki njen stih je zapovest Gospodnja, Radosna vest, životno pravilo za svakog čoveka, a poštovanje ovog pravila otvara čoveku večni život.
Biblija je najčitanija, najtiražnija i najcitiranija knjiga u čitavoj ljudskoj istoriji. Nalazi se u skoro svakom domu od Japana do Alabame, od Čukotke do Južne Afrike. Radi pogodnosti, Biblija (sve ove stotine stranica) je podeljena na stihove. Mnogi sveti oci, biblisti i naučnici iz celog sveta pisali su svoja biblijska tumačenja, koja čine riznicu i srž svetske asketske i naučne literature. Postoji čak i posebna nauka „egzegeza“ (od grčkog „tumačenje“), koja proučava različita tumačenja Svetog pisma Starog i Novog zaveta.
Ali i dalje je neverovatno koliko retko otvaramo ovu Knjigu i koliko je ne pratimo.
Njene reči sijaju i teku u svet, pretvarajući ga u raj, kao plodna voda koja daje život Univerzumu. Ali kako su naša srca daleko od Boga i od ove velike Knjige!
Bog reče: Ja sam Gospod Bog tvoj; Neka za vas nema drugih bogova osim Mene. I ne pravi od sebe idola.
A mi stalno gradimo sebi idole. Od novca, moći, sujete, sopstvenih požuda, nacija, naroda, političkih partija, država, pojedinaca koji su kroz ljudsku istoriju težili, trude se i verovatno će se truditi do kraja vremena da idu putem, ne Hristovim, već antihrista, praveći od sebe „bogove“ za obožavanje drugih ljudi. Materijalne idole sebi stvaramo i od stvari – automobila, stanova, pića, televizora, kompjutera i telefona, hrane i još mnogo toga.
Svetogrdimo i hulimo, ponovo razapinjemo Hrista svojim gresima, našim lažnim zakletvama i obećanjima, svojim kletvama i osudama, koje se dešavaju svakog minuta.
Ne sećamo se nedelje i ne blagodarimo Bogu za Vaskrsenje Hristovo i za vaskrsenje u Hristu svakog od nas. Ne želimo da vaskrsnemo! Naprotiv, hoćemo da živimo u gadostima i prljavštini.
Ne poštujemo svoje roditelje, ne poštujemo starije. A zapovest „Ne ubij“ je nedavno postala veoma nezgodna. Čini se da mnoge ljudske zajednice generalno žele da je ukinu i iz nje uklone reč „ne“.
A najgore u svemu tome je to što su se u mnogim periodima ljudske istorije, umesto da ispune Jevanđelje, krili iza Jevanđelja. Pokušavali su i pokušavaju da ga „iskrive“ i pošalju hiljade ljudi u smrt pod zastavom Hristovom. Ovo je, naravno, strašno bogohuljenje. Trude se da Onaj koji je ljubav, i Onaj koji je pozivao na ljubav sa svih stranica Jevanđelja, bude oruđe mržnje i ubistva.
Da, mi smo fariseji. Volimo veru u sebe. Pažljivo pratimo rituale da bi nas smatrali svetima i da sebe smatramo svetima.
Da, mi smo sadukeji. Volimo svoju malu moć, pohabanu stolicu ispred televizora, svoj novčanik više od Drugog Hristovog dolaska i neba.
Da, nismo siromašni duhom – mi hodamo „Vavilonskim kulama“.
Mi nismo mirotvorci..
I da li u ovom slučaju možemo da stradamo za Hrista, da budemo gonjeni zbog Hrista? Da li smo sposobni da idemo putem Hristovim?
Pred nama je period Velikog posta. Vreme je da promenite sebe.
Zaustavite se, pokajte se i počnite svoj put ka Bogu.
Kako? Kroz čitanje Biblije i pre svega Svetog Jevanđelja. Neka se njegova sveta voda ulije u vašu dušu. Neka svete Zapovesti postanu vaš unutrašnji temelj i struktura vašeg srca, uma i duše, i konačno, tela! Ovo je put ka Bogu. I u ovoj blaženoj čistoti zapovesti On će vam se svakako otkriti.
A sve ostalo je uništenje. Užasna, strašna, bolna smrt. Preživeće samo onaj ko skoči na kamen iz ove nemirne zemaljske doline. A ovaj Kamen je Hristos i Njegova Sveta Crkva.
„Na nepomičnom, Hriste, kamenu zapovesti Tvojih, utvrdi misli moje…“ – uskoro će se u Crkvi čuti velikoposno pojanje.
Požurite da napustite pogubni i prazan put i okrenete se Bogu.
