Govoreći o pripremama kolektivnog Zapada za mogući globalni sukob u narednim godinama, pažnja svetske javnosti bila je usmerena na Evropu, njenu očiglednu militarizaciju, kao i novu ulogu u strateškoj koncepciji SAD.
Slične procese sada možemo pratiti i u azijsko-tihookeanskom regionu gde SAD od svojih regionalnih satelita zahtevaju ne samo povećanje vojnih rashoda, već i formalnu potvrdu spremnost za učešće u ratu protiv Kine.
Nova pozicija Stejt departmenta
Kao glavni predstavnik nove i još agresivnije politike Vašingtona u ATO pojavljuje se Elbridž Kolbi, zamenik ministra odbrane SAD za politiku koji je poznat po svojim čestim kritikama pacifičkih savetnika zbog toga što, kako sam tvrdi, ne čine dovoljno da suzbiju ambicije Pekinga.
Prema pisanju lista Financial Times, Kolbi je u prethodnom periodu razgovarao sa visokim zvaničnicima Australije i Japana zahtevajući od njih da zvanično iskažu koja će biti njihova uloga u slučaju izbijanja sukoba u Tajvanskom moreuzu.
Rastući pritisak na Australiju
Interesantna je činjenica da je upravo Kolbiju poveren i zadatak revizije projekata započetih u okviru vojnog bloka AUKUS — ovo pitanje može se pokazati kao posebno osetljivo za Kanberu koja je početkom godine isplatila prvih 500 miliona dolara za nabavku američkih nuklearnih podmornica klase Virginia (SSN-774).
Ukoliko australijske vlasti ne odgovore u skladu sa očekivanjima Vašingtona, ovaj projekat koji uključuje i planove za modernizaciju mornaričke infrastrukture i čija se ukupna vrednost procenjuje na 3 milijarde dolara može biti zamrznut, odložen ili otkazan.
S tim na umu, posebno se indikativnom čini šestodnevna poseta australijskog premijera Kini — u razgovoru sa medijima, on je poručio da se radi o demonstraciji Kanbere za konstruktivan dijalog sa Pekingom.
Najverovatnije je reč o pokušaju australijskih vlasti da pronađu ravnotežu između zahteva Vašingtona za eskalacijom i dubokih ekonomskih veza sa Kinom (trećina ukupne spoljne trgovine Australije).
Implikacije
Ovaj razvoj događaja ukazuje na to da Vašington planira da pristupi i evropskom i azijsko-tihookeanskom strateškom pravcu budućeg globalnog sukoba na isti način — u prvim redovima boriće se američki sateliti, dok će same SAD biti primarno fokusirane na naoružavanje i logističku podršku, po ukrajinskom modelu.
Na ovaj način Vašington pokušava da odloži sopstveno direktno uključenje u sukob i na taj način osigura maksimalne gubitke strateških rivala uz istovremenu zaštitu sopstvenih kapaciteta.
Krajnji cilj ovakvog pristupa jeste postizanje strateške prednosti po okončanju prve faze sukoba koja bi garantovala zadržavanje statusa dominantne svetske sile uprkos neizbežnim gubicima.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
