Sveti Nikola nije „ugodnik“ koji samo treba da nam ugađa. On je u prvom redu ugodnik Božji, i zahtevaće isto od nas. Zahtevaće da svake nedelje idemo na Liturgiju. Zavešće post u skladu s pravilima, a ne kako smo navikli. Donedavno je u Gruziji živeo jedan od najpoznatijih podvižnika HH veka, arhimandrit Gavrilo (Urgebadze). Znameniti starac, sada slavljen kao prepodoban, ostavio je za sobom mnogo blagodarne pamjati. A među rečima koje su ljudi zapamtili bio je odgovor gunđalima, kojima su stalno „sveštenici loši, vlast loša, sve loše“.
Otac Gavrilo im je rekao ovako:
„Želeli biste da vam carica Tamara[1] bude predsednik, a da vam u parohiji služi Nikolaj Čudotvorac. A vi sami – ko ste?“
A hteli bismo i da sveti Pantelejmon radi kao lekar na poliklinici, a da za pevnicom peva car David ili bar Fjodor Šaljapin. Ali, izvinite – jeste li se pogledali u ogledalo? Ili zavirili u svoju savest? Ili pozvali u pomoć zdravu pamet, ili bar savet oca Gavrila? Vi sami – ko ste Vi?
A onda sam sanjao da Sveti Nikola zaista služi u našoj parohiji. Bez sumnje, crkva će se odmah napuniti ljudima, poput mreže s ribom kad ju je Petar bacio s desne strane broda. Radi čudesa, milostinje, blagodatne pomoći. I to bez ikakve reklame. I te kako će se napuniti! Jer svak ima neku muku. Sin pije, snaja skita, novca nema, muž ostao bez posla, ja imam rak… Dakle – svi kod oca Nikolaja! Pomoći će svima.
Ali Sveti Nikola nije „ugodnik“ koji samo treba da nam ugađa. On je u prvom redu ugodnik Božji, i zahtevaće isto od nas. Zahtevaće da svake nedelje idemo na Liturgiju. Štaviše, uvešće svenoćno bdenije u pravom smislu: celu noć bdenije, a u zoru – Liturgija. Zavešće post u skladu s pravilima, a ne onako kako smo navikli – kako ko može i želi. Sredom se ne jede. Ni petkom. Psaltir da se uči napamet. Imajući u vidu čuveni šamar Ariju, može se pretpostaviti da će svaki slobodoumnik dobiti isto. I uopšte, sva njegova vatrena služba izgledaće pred razvratnom i lenjom hrišćanskom zajednicom današnjice kao izazov, muka, obličenje i izrugivanje. Pa odoh onda ja kod Nikolaja, radi čuda, i to samo na par minuta! Idem po čudo. Koliko košta? A potom – „moram hitno u Pariz, poslom!“ Ti, Nikola, daj mi to što te molim, što pre! Ali u dušu ne ulazi! U duši je, znaš i sam – mrak. Odoh ja, onda. Zbogom Nikola! Vidimo se uskoro. Do sledeće potrebe. A on tebi: „Stani, čoveče! Pogledaj me u oči! Šta imaš na umu, da hram pretvoriš u tržni centar? Dobro hoćeš? Pomoć hoćeš? A Hrista radi da se potrudiš, hoćeš li? Razduži se, pomozi siromašnima, ustani noću na molitvu!“ I tako dalje. A znate li šta bi bilo dalje? Ubrzo, za mesec ili dva, Patrijaršiji bi počela stizati pisma i telegrami anonimnih cinkaroša i zvanično poniženih i uvređenih. Žalili bi se na onoga kome se danas mole, da živi danas, a ne u četvrtom veku. Pričali bi o Nikolaju Čudotvorcu: „Grub, fanatik, službe su duge, neprimereno strog, čak se i svađa, vređa, nema ljubavi“, i tako dalje.
Patrijaršija će odgovoriti da ovu osobu znaju kao nesumnjivog sveca. Ne sumnjamo u njegova dela i reči. Budite krotki i slušajte ga. Amin. A potom će se i na Patrijaršiju sručiti lavina: Ruka ruku mije! Sve je lažno! Nema ljubavi! Vreme je za nove akcije na Bolotnom trgu i u Sabornom hramu Hrista Spasitelja. Aktiviraće se trula štampa i ostalo medijsko smeće. Čak će i Ministarstvo spoljnih poslova one velike države u kojoj sunce demokratije ne zalazi izraziti svoju „zabrinutost“ zbog grubosti i strogosti Nikolaja Čudotvorca, koji služi u našoj parohiji. Ne uklapa se u savremene trendove slobode i drugih bezumnih reči. Što se mene tiče, ako imate iluzija u smislu „bilo bi lepo svecima biti s nama danas“, prekrstite se. Možda ste prvi ili prva koji zahteva da se strelja ovaj svetac (kao u sovjetsko doba), jer se njegova svetost ne poklapa s vašim snovima o svetosti. Mi imamo samo snove. A svetost je „drugačija“.
A šta da nam je u parohiji sveštenik bio Arhangel Mihailo? Hram bi bio prazan! Svi bi se prestravljeni i s osećanjem potpune grešnosti razbežali na sve strane. Ostao bi samo pepeo u ispovedaonici. Pepeo grešnika koji je sagoreo od stida na ispovesti nakon nekoliko pitanja Arhangela koji ga je ispovedao.
Ukratko, kad Vam dođe da gunđate da su svi loši (a samo Vi dobri), razmislite kako bi bilo da su Knez Vladimir ili Andrej Bogoljubski zaista šefovi države, a da u Vašoj parohiji služi Jovan Kronštatski. Dobro razmislite. Pa počeli biste kukati! Baš Vi. A ja bih se smejao. A sad ponovo bacite pogled na svoje rođake i svoje dobro poznate sveštenike. Proste i grešne, kao što su svi. I radujte se. Zablagodarite Bogu što je svece poslao svecima, a vama grešnima – grešne. I smirite se.
[1] Prim. SS: Sveta blagoverna gruzijska carica Tamara Velika (oko1165. – 1213). Vreme vladavine svete Tamare je poznato kao zlatni vek gruzijske istorije. (Izvor)
