Retka blagodet Srbije je što ima dva pisma
Kako zaštititi i negovati nacionalno pismo?
„Jezik je na različite načine ponižavan, a pismo se jednostavno ne koristi“
Jezik je na različite načine ponižavan, a pismo se jednostavno ne koristi, ističe Tanasić. „Ne vidim da nam neko sa strane, nasilnim aktima, traže da se odreknemo svoga pisma. To bi bio izuzetak u svetu“, kaže on.
Tanasić podseća da mnogi, što zbog različitih navika, što zbog služenja tuđim politikama, još uvek ne znaju da u Srbiji više nije u zvaničnoj upotrebi latinica, jer je srpsko-hrvatsko književno jezičko pismo raskinuto.
Sa njim se slaže i Slavko Petaković, zamenik direktora Društva za srpski jezik i književnost Srbije i profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
„Prvo da se mi nedvosmisleno odredimo da štitimo ćirilicu, što je često samo deklarativno, a zatim izostane u praksi. Uz veliku zahvalnost svim relevantnim institucijama naučnog karaktera koje se bave zaštitom ćirilice, potrebno je da ova inicijativa zaživi i da ima podršku u mnogo širem okviru nego što je to sada“, objasnio je profesor.
Ćirilicu ne treba forsirati, beć održavati, negovati i zaštititi
Da ćirilicu ne treba forsirati, već održavati, negovati i zaštititi „jer je toliko retka“, saglasna je i profesorka Mihajlović. Ona smatra da je naše pismo izgubljeno bahatim ponašanjem prema primarnim humanističkim vrednostima.
Konstatuje da je sve manje studenata na fakultetima humanističkih nauka jer, prema njenim rečima, ne negujemo književnost i srpski jezik. Njen predlog je očuvati pravopis, ali i naterati građane da čitaju i konzumiraju kulturu.
„Opšta nepismenost koja vlada kod nas mora nekako da se reguliše na drugi način. Obrazovanjem, kulturom, sa više ulaganja. Na primer, kad bi ljudi više čitali, gledali predstave i filmove i kad bi se na svim televizijama otvorila ozbiljna satnica za kulturni program.
Neka gimnazijalci izađu i nek dele letke u bankama, na ulicama ljudima i popričaju sa njima o tome kako se pišu imenice, brojevi, glagoli. Ja mislim da bi to nama dalo na značaju i da bi se ljudi zamislili“, istakla je Mihajlovićeva.
O ćirilici treba da se priča
Mihajlovićeva je rekla da u eri modernih tehnologija i pametnih telefona nacionalno pismo može da se očuva tako što će se o njemu pričati, naći argumente zašto ga treba očuvati i probuditi kod ljudi nacionalnu svest. „Ja mislim da je bolje da se mi plašimo, staramo i nadvijemo nad tom ćirilicom i udružimo našu energiju i snagu da bismo pomerili bregove koji do sada nisu pomerani“, zaključila je ona.
Primer Gruzije
Na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa 2016. godine našla su se tri sistema pisanja gruzijskog alfabeta – Jevanđelje iz 9. veka, primer kaligrafije gruzijskog pisma „Asomtavruli“.
Od 9. veka nastalo je „Nuskhursko“ (crkveno) pismo, koje se odlikovalo većom ekonomičnošću i ugaonim, kosim stilom. Od 11. veka razvija se „Mkhedruli“, ili građansko pismo – različitih vertikalnih veličina i zaobljenih oblika. „Nuskhuri“ i „Mkedruli“ su koegzistirali mnogo vekova, pri čemu se prvi koristio u crkvenoj literaturi, a drugi u građanskoj praksi.
U 17. veku, „Nuskhuri“ je izašao iz široke upotrebe, a oblici slova su se standardizovali. Šta je sve srpsko zaštićeno Inače, na istoj listi kada je Srbija u pitanju, nalaze se Slava (2014), Kolo (2017), Pevanje uz gusle (2018) i Zlakuska lončarija (2020).
Na listi UNESKO nalazi se 8 srpskih crkava i manastira
Na listi Uneskove svetske baštine kao kulturna dobra od izuzetnog značaja za čovečanstvo nalazi se osam srednjevekovnih srpskih crkava i manastira i nekoliko lokaliteta.
Na Uneskovoj listi, od 1979. godine, nalaze se srednjovekovni grad Stari Ras i manastir Sopoćani, dok su nalazište Gamzigrad-Romulijana i manastir Studenica na Uneskovoj listi od 1986.
Unesko je 2006. zaštitio srednjovekovne spomenike na Kosmetu – Pećku patrijaršiju, manastire Visoki Dečani i Gračanicu i crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
