U gerijatrijskom dobu (stariji od 65 godina) postoji oko 60 odsto relativno zdravih osoba, oko 30 odsto hronično bolesnih, a nemoćnih je približno 10 odsto. Osobe u prvoj grupi žive nezavisno i ne treba im veća pomoć, najvažnije je da im se sprečava pojava bolesti. U grupi hronično obolelih mahom se nalaze osobe koje su funkcionalne ili im je potrebna minimalna pomoć. Starijim osobama potrebno je otkriti bolest pre pojave simptoma i lečiti ih u ranoj fazi ili barem usporiti tok bolesti i sprečiti pojavu telesne slabosti.
Prevencija se vrši merenjem lipida u krvi svakih pet godina, nivo šećera u krvi određuje se jednom godišnje, rektalni pregled otkriva karcinom prostate zajedno s nivoom specifičnog antigena prostate (PSA test). Mentalni status ukazuje na demenciju i/ili delirijum, osteoporoza se testira u 65. godini, povremeno se mere krvni pritisak (barem jednom godišnje, najbolje na obe ruke) i telesna težina, obavlja se test za okultnu krv u izmetu, vrše se oftalmološki pregled i audiološki test, svakih pet godina testira se hipotireoidizam, radi se Papanikolau test, a niske doze aspirina (100 mg, jednom dnevno) daju se za prevenciju infarkta srca, šloga i karcinoma debelog creva. Sigmoidoskopija ili kolonoskopija, kao preventivni pregledi, vrše se kod svih osoba starih između 50 i 65 godina života jednom svakih 10 godina. Ukoliko se otkriju (i odstrane) polipi, vrši se nadzorna kolonoskopija. Kolonoskopija se vrši i kod prisustva simptoma poput krvi u stolici, anemije usled deficita gvožđa, hroničnog proliva ili trbušnih bolova.
Da se izbegne telesna nemoć, sprovodi se dobra telesna higijena i laka fizička aktivnost s ciljem da se izbegnu padovi i poboljšaju neke funkcije organizma. (Svakog gerijatrijskog pacijenta lekar mora pitati da li je imao padove.) Sve gerijatrijske osobe treba da se vakcinišu (influenca i pneumokokna vakcina). Prekidanje pušenja i izbegavanje upotrebe alkohola važni su za sprečavanje većine hroničnih bolesti. Procenu gerijatrijske depresije lako izvrši lekar ili medicinska sestra, a gerijatrijska procena stanja zdravlja, sposobnosti i psihosocijalnih faktora omogućava da se načini plan mera za poboljšanje ili ne pogoršanje zdravlja.
Ovih dana publikovano je istraživanje (JAMA Neurology) na 513 osoba, kojim je ustanovljeno da umerene ili jake fizičke vežbe, lekovima pojačano sniženje krvnog pritiska i niske vrednosti masnoće u serumu (LDL-C), sami ili u kombinaciji, ne popravljaju kognitivnu funkciju: demencija i kognitivni pad.
Izgleda da se, za sada, moja generacija najviše pouzdava u genetiku predaka i brigu potomaka, a delom i u zdravstvenu službu, koja nas često zaboravlja.
Prof. dr Rajko Igić,
autor udžbenika „Osnovi gerijatrije”
