Gradski zavod za javno zdravlje Beograd saopštio je da je mart mesec borbe protiv raka i da su preventivne aktivnosti na polju sprečavanja nastanka malignih bolesti veoma raznorodne i predstavljaju ključni javnozdravstveni pristup u procesu kontrole malignih bolesti.
Procene govore da se čak 40 odsto malignih bolesti može izbeći primenom intervencija u životnom stilu – prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine, konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
U saopštenju ističu da je briga za sopstveno zdravlje briga za zdravlje zajednice i da unapređenje životnog stila treba da ima za cilj dostizanje povoljnijih zdravstvenih ishoda i umanjenja rizika za razvoj određenih oboljenja. Kada je reč o unapređenju životnog stila, ukazuju da je pre uvođenja promena u životnim navikama važno potražiti mišljenje stručnjaka i konsultovati se sa svojim lekarom.
Dodaju da se različiti pristupi u promeni životnog stila često temelje na zajedničkom imenitelju – postepenosti uvođenja promene i kada je reč o promenama u ishrani, bavljenju zdravom fizičkom aktivnošću.
„Održanje promene može predstavljati izazov, i stoga je uvek važno vratiti se na početni i osnovni motiv za promenu. Obeležavanje Meseca borbe protiv raka uvek ima jedinstven cilj u ovom polju – da nas podseti, motiviše, pruži ideje i utvrdi u uverenju da je promena u životnom stilu moguća i delotvorna, pružajući na taj način dodatan podstrek aktivnostima u polju prevencije malignih bolesti u našoj zemlji”, navodi se u saopštenju.
Takođe, u saopštenju podsećaju i na procene Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2020. godinu da je u svetu registrovano oko 10 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora.
Učestalost različitih lokalizacija u svetskim razmerama u 2020. godini, govori da su najzastupljeniji oblici raka u pogledu smrtnosti bili rak pluća (1,8 miliona smrtnih slučajeva), kolorektalni karcinom (916.000 smrtnih slučajeva), rak jetre (830.000 smrtnih slučajeva), rak želuca (769.000 smrtnih slučajeva) i dojke (685.000 smrtnih slučajeva).
Sa produžetkom očekivanog trajanja života i ukupnim porastom stanovništva, uz prisustvo poznatih faktora rizika, povećalo se i ukupno opterećenje malignim bolestima u svetu.
Ekonomski značaj malignih bolesti takođe je značajan i rastući, a procene su da su u svetu, troškovi povezani sa rakom u 2010. iznosili 1.16 biliona dolara, što nedvosmisleno govori da pored direktnog uticaja na zdravlje pojedinaca, maligne bolesti mogu biti i značajan ograničavajući faktor jednog društva u različitim sferama.
Ukazuju da su procene u svetu takve da je oko trećina svih smrtnih ishoda od raka u vezi sa 5 vodećih faktora rizika (povezanih sa ponašanjem i ishranom): visokim indeksom telesne mase, niskim unosom voća i povrća, nedostatkom fizičke aktivnosti, upotrebom duvana i alkohola.
Podsećaju i na podatke za Srbiju iz 2024. godine kada je od svih malignih tumora obolelo 41.472 osoba, od kojih je bilo obolelih 21.793 muškaraca i 19.679 žena. Iste godine od raka je umrlo 20.314 osoba oba pola, 10.967 muškaraca i 9.347 žena.
Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate, a kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.
Kao izuzetno delotvoran pristup u kontroli malignih bolesti, prevencija zauzima ključno mesto u svim javnozdravstvenim programima, a naučna istraživanja dovela su do zaključka da se od 30 do 50 odsto malignih bolesti može sprečiti izbegavanjem poznatih faktora rizika, upotreba duvana je pojedinačno najznačajniji faktor rizika za razvoj malignih bolesti, koji se povezuje sa oko 22 odsto smrtnih slučajeva od raka u svetu.
Takođe, navode da konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre, prekomerna telesna težina i gojaznost povezuju se sa nastankom nekih tipova malignih bolesti (karcinom endometrijuma, dojke, debelog creva, prostate), a svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.
„Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22 odsto smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i šest odsto u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije. U ovom pogledu, najznačajnije su infekcije hepatitis B ili C virusom (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), humanim papiloma virusom (rak grlića materice) i Helicobacter pylori (rak želuca)”, navodi se u saopštenju, prenosi Tanjug.
