Ulazak Hristov u Jerusalim – Cveti, pokretni praznik koji se slavi sutradan po vaskrsenju Lazarevom, tj. Lazarevoj suboti (Vrbica), šeste nedelje Velikog posta i nedelju dana pred Vaskrs. Ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe (Mt 21,1-10; Jn 12,12-18). Tom prilikom narod Ga je dočekao kao Cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća, noseći u rukama palmove grančice.
Toga dana je Isus Hristos, praćen svojim učenicima i mnoštvom naroda, krenuo iz sela Vitinije u Jerusalim. Došavši do sela Vitfaga, u podnožju Maslinske gore, reče dvojici učenika: „Idite u selo koje je pred vami, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom; odrešite je i dovedite, I ako vam ko god šta rekne, kažite: trebaju Gospodu! – i odmah će ih dati”. Učenici uradiše kako im je Hristos zapovedio, i kad dovedoše magare, On ga uzjaha i na njemu krete u Jerusalim.
Zbog vaskrsenja pravednog Lazara, Hrista je narod svečano dočekao u Jerusalimu pozdravljajući ga kao Cara nad carevima i dugo očekivanog Mesiju, rečima: „Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje Car Izrailjev!ˮ Ove pozdravne reči svakako nisu bile slučajne, jer je svaka od tih pozdravnih reči bila prisutna u Starozavetnoj tradiciji, što znači da je narod ovim rečima Hrista proslavio kao Boga. Npr. reč Osana u Starozavetnoj istoriji bivala je uznošena samo Bogu, a u potpunom prevodu znači „spasi Gospodeˮ.
Narod je Hrista dočekao pobednim palminim grančicama, kako se car dočekivao. Prepodobni Justin Ćelijski o ovom prazničnom događaju poučava: „Nikada nijedan grad na ovome zemaljskom svetu nije sreo takvog Pobednika kakvog je danas sreo i dočekao grad Jerusalim. Pobednik smrti! Eto jedinstvenog Pobednika u svima svetovima, u svima ljudskim svetovima. Ovaj događaj proslavlja se kao jedan od dvanaest velikih Gospodnjih praznika i u potpunosti je povezan sa vaskrsenjem pravednog Lazara, na šta nas upućuje i celokupno crkveno pesništvo ovog praznika. Bogosluženje praznika omogućava nam da i mi Gospoda pratimo u Jerusalim, i da se na tom putu nadahnjujemo Duhom Svetim:
„Danas nas blagodat Svetoga Duha sve sabra, i svi uzevši Krst svoj Govorimo: Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje, osana na visinamaˮ
„Kada smo bili sa tobom pogrebeni u krštenju, Hriste Bože naš, Vaskrsenjem Tvojim udostojili smo se besmrtnosti života, i sa radošću pevajući kličemo: Osana na visinama! Blagosloven je koji dolazi u ime Gospodnjeˮ
Naše učestvovanje u ovom duhovnom putu, nije sadržano samo ponavljanjem onih radosnih reči koje je jerusalimski narod uputio Gospodu, mi takođe poput njih Gospoda pozdravljamo grančicama vrbe. U jutarnjem bogosluženju sadržana je i molitva blagosiljanja i osvećenja vrbovih grančica, koje simvolizuju darove sa kojima smo izašli u susret Gospodu, zato i pojemo:
„Palme vrlina prinesimo, Hristu Bogu koji k nama dolazi, koji je radi nas dobrovoljno postradao kao čovek, da bi svima svojim Božanstvom bestrasnost podario.ˮ
Kada je u pitanju bogosluženje ovog dvojedinog praznika, njega možemo pratiti od četvrtog veka zahvaljujući Eteriji, dok u osmom veku svedočanstva nalazimo u jerusalimskom kanonaru koji izlaže bitne podatke o čtenijima, prokimenima i pohvalnim pjenijima ovog praznika. Kasnije pak, krajem devetog i početkom desetog veka svedočastva nalazimo u tipiku Velike crkve.
„Pesmom veličamo neizrazivo snishođenje Tvoje, Hriste Bože naš, jer, imajući za presto nebo, a za podnižje zemlju, Ti se ipak nisi uzgnušao da se Ovaplotiš i kao čovek rodiš od Svete Djeve, i da kao odojče budeš položen u jasle beslovesnih stvorenja, i ne samo to, nego si došao i da na magare usedneš i da dobrovoljno stradanje nas radi pretrpiš. Tebe bogodolično hvale neućutne pesme nebeskih silâ; Ti si i nezlobivo mnoštvo umudrio, da ti poje novu pesmu hvale na zemlji, kao što si i iz ustâ dečice i odojčadi načinio Sebi hvalu i naučio ih da svojim dečjim jezikom sriču: „Slava na nebesima, i na zemlji mir!ˮ Zejedno sa njima primi i nas, nedostojne sluge Tvoje, koji pobedne pesme pevamo tebi, Pobeditelju smrti, i propovedamo da si Blagosloven Ti koji si došao u ime Božje ne udaljivši se od slave Očeve, i koji ćeš opet doći da sudiš vaseljeni po pravdi. I udostoji nas dolaska Tvog, i primanja Tebe, ukrasivši nas pobedničkim podvizima protiv strasti, i ovenčavši nas umesto palmovih i drugih grančicâ, lepotom vrlinâ, da sa radošu izađemo u susret Tebi, Koji ćeš doći na oblacima u slavi i da budemo naslednici Carstva Tvog i Pravoslavnom rodu našem daruj pobedu nad neprijateljima. Jer si Čovekoljubiv i proslavljen, Bespočetnim Tvojim Ocem, i Presvetim i dobrim i Životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova Amin.ˮ
Tropar, glas 1.
Uveravajući nas pre Tvog stradanja u opšte Vaskrsenje, iz mrtvih si podigao Lazara, Hriste Bože. Zbog toga i mi, kao deca, noseći znake pobede, Tebi, pobediocu smrti, kličemo: Osana na visinama, neka je blagosloven Onaj koji dolazi u ime Gospodnje!
Kondak, glas 6.
Na prestolu na Nebu, a na Zemlji si na magaretu bio Hriste Bože, koji si primio anđelsku hvalu i pevanje dece, koja Ti kliču: Blagosloven si Ti, koji si došao da spaseš Adama!
