Pojedini proizvođači izašli sa početnom cenom od 550 dinara. Za nešto više od nedelju dana počinje berba maline. Stručnjaci očekuju plodove visokog kvaliteta, a ukupan rod procenjuju na oko 23.000 tona.
To je za trećinu više nego lane, ali i dalje daleko ispod potencijala srpskih malinjaka.
Kao i uvek u ovo doba godine, pojedini proizvođači izašli su sa početnom cenom od 550 dinara za kilogram srpskog crvenog zlata.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2025. godini proizvedeno je 82.577 tona malina – za 35 odsto manje nego u rekordnoj 2018. godini kada je rod iznosio preko 127.000 tona. Ipak, uprkos manjem prinosu, izvozna cena je skočila sa 3,54 na 4,88 evra po kilogramu u trećem kvartalu. To je pokazalo da kvalitet srpske maline i dalje ima svoju cenu na globalnom tržištu. U prvih devet meseci 2025. Srbija je izvezla oko 61.700 tona, ali je po vrednosti izvoza pala na treće mesto u svetu – iza Poljske i Ukrajine.
Ipak, potencijal je ogroman. Srpska malina je poznata po vrhunskom kvalitetu (posebno ariljska sorta), koji se ne može lako kopirati. Ako se investira u nove sadnice, sisteme za navodnjavanje, organsku proizvodnju i preradu (sokovi, džemovi, liofilizirani proizvodi, funkcionalna hrana), vrednost po kilogramu može da raste još više. Umesto da izvozimo uglavnom smrznutu robu, možemo da izvozimo gotove proizvode sa višom dodatom vrednošću – što bi direktno uticalo na BDP i zaposlenost.Maline nisu samo voće. One su test za srpsku poljoprivredu: da li ćemo ostati na nivou sirovinskog izvoza ili ćemo postati brend visoke prerade? Dok god postoje vredni proizvođači koji veruju u ovu bobicu, šansa za oporavak i novi rast postoji. A to nije samo pitanje ekonomije – to je pitanje opstanka čitavih krajeva i ponosa jedne nacije koja zna da od jedne skromne bobice može da napravi veliki posao.
