Поједини произвођачи изашли са почетном ценом од 550 динара. За нешто више од недељу дана почиње берба малине. Стручњаци очекују плодове високог квалитета, а укупан род процењују на око 23.000 тона.
То је за трећину више него лане, али и даље далеко испод потенцијала српских малињака.
Као и увек у ово доба године, поједини произвођачи изашли су са почетном ценом од 550 динара за килограм српског црвеног злата.
Према подацима Републичког завода за статистику, у 2025. години произведено је 82.577 тона малина – за 35 одсто мање него у рекордној 2018. години када је род износио преко 127.000 тона. Ипак, упркос мањем приносу, извозна цена је скочила са 3,54 на 4,88 евра по килограму у трећем кварталу. То је показало да квалитет српске малине и даље има своју цену на глобалном тржишту. У првих девет месеци 2025. Србија је извезла око 61.700 тона, али је по вредности извоза пала на треће место у свету – иза Пољске и Украјине.
Ипак, потенцијал је огроман. Српска малина је позната по врхунском квалитету (посебно ариљска сорта), који се не може лако копирати. Ако се инвестира у нове саднице, системе за наводњавање, органску производњу и прераду (сокови, џемови, лиофилизирани производи, функционална храна), вредност по килограму може да расте још више. Уместо да извозимо углавном смрзнуту робу, можемо да извозимо готове производе са вишом додатом вредношћу – што би директно утицало на БДП и запосленост.Малине нису само воће. Оне су тест за српску пољопривреду: да ли ћемо остати на нивоу сировинског извоза или ћемо постати бренд високе прераде? Док год постоје вредни произвођачи који верују у ову бобицу, шанса за опоравак и нови раст постоји. А то није само питање економије – то је питање опстанка читавих крајева и поноса једне нације која зна да од једне скромне бобице може да направи велики посао.
