Ljudski mozak prolazi kroz pet različitih faza tokom života, sa ključnim prekretnicama u dobi od devet, 32, 66 i 83 godine, otkrili su naučnici u novoj studiji. Istraživanje, koje je obuhvatilo snimke mozga skoro 4.000 ljudi starih do 90 godina, pokazalo je da adolescencija traje sve do ranih tridesetih, kada mozak dostiže svoj vrhunac, piše BBC.
Istraživači sa Univerziteta Kembridž kažu da bi ovi rezultati mogli pomoći u razumevanju zašto se rizik od mentalnih poremećaja i demencije menja tokom različitih životnih razdoblja. Iako se mozak neprestano menja kao odgovor na nova znanja i iskustva, studija objavljena u časopisu Nature Communications pokazuje da taj razvoj nije linearan, već se odvija u pet ključnih faza.
„Mozak se preoblikuje tokom celog životnog veka. Uvek jača i slabi veze i to nije jedan stabilan obrazac – postoje fluktuacije i faze preoblikovanja mozga“, izjavila je za BBC dr Aleksa Mosli. Iako će neki ljudi dostići ove prekretnice ranije ili kasnije, istraživači su naglasili koliko su se jasno ove dobi isticale u podacima.
Pet faza mozga
Prva faza je detinjstvo, koje traje od rođenja do devete godine. U tom razdoblju mozak brzo raste, ali istovremeno i „čisti“ višak veza između moždanih ćelija, poznatih kao sinapse, stvorenih na početku života. Mozak u ovoj fazi postaje manje efikasan, funkcionišući poput deteta koje luta parkom umesto da ide pravo od tačke A do tačke B.
S devet godina nastupa nagla promena i počinje adolescencija, faza u kojoj veze u mozgu prolaze kroz razdoblje nemilosrdne optimizacije. „To je velika promena“, rekla je dr Mosli, opisujući je kao najdublju promenu između faza mozga. Ovo je ujedno i vreme najvećeg rizika za razvoj mentalnih poremećaja.
Iako se pubertet smatra početkom adolescencije, najnoviji dokazi sugerišu da ona završava mnogo kasnije nego što se mislilo – ne u tinejdžerskim godinama, već u ranim tridesetim. To je jedino razdoblje kada neuronska mreža mozga postaje efikasnija, a dr Mosli dodaje da je „vrlo zanimljivo“ da mozak ostaje u istoj fazi između devete i 32. godine.
Nakon toga sledi odrasla dob, od 32. do 66. godine, najduže razdoblje stabilnosti za mozak. Promene su znatno sporije u poređenju sa „vatrometom“ koji se događao ranije, a poboljšanja u efikasnosti mozga počinju da se smanjuju. Dr Mosli kaže da se to „poklapa sa platoom inteligencije i ličnosti“ koji mnogi od nas dožive.
Rano starenje započinje u 66. godini, ali ne radi se o naglom padu. Umesto toga, obrasci veza u mozgu se menjaju. Organ se sve više deli na regione koji usko sarađuju, slično kao kad članovi benda započnu sopstvene solo projekte.
Ovo je takođe dob u kojoj se često javljaju demencija i visok krvni pritisak. U 83. godini ulazimo u završnu fazu, kasno starenje, gde su promene slične onima u ranom starenju, ali još izraženije. Dr Mosli je iznenadilo koliko se ove faze „poklapaju sa mnogim važnim prekretnicama“ poput puberteta i zdravstvenih problema kasnije u životu.
„Vrlo zanimljiva studija“
Dankan Astl, profesor neuroinformatike na Univerzitetu Kembridž, istakao je važnost istraživanja. „Mnogi neurorazvojni, mentalni i neurološki poremećaji povezani su sa načinom na koji je mozak povezan. Zaista, razlike u moždanim vezama predviđaju poteškoće sa pažnjom, jezikom, pamćenjem i čitavim nizom različitih ponašanja“, rekao je.
Profesorka Tara Spars-Džouns sa Univerziteta u Edinburgu dodala je: „Ovo je vrlo zanimljiva studija koja ističe koliko se naši mozgovi menjaju tokom našeg života.“ Ipak, upozorila je da „neće svi iskusiti ove promene mreže u potpuno istoj dobi“.
