Čehov je svoja prva dela napisao da bi mogao da se izdržava tokom studiranja medicine. U književnosti se pojavio kratkim humoreskama, a zatim je prešao na novele i pripovetke gde se humor polako pretvarao u očaj.
Forma u kojoj je Čehov pokazao svoj poseban talenat jeste drama bogata lirskim elementima i sugestijom atmosfere.
Rođen je u mnogobrojnoj porodici jednog trgovca. Otac mu je bio strog i batine nisu bile retka pojava u njegovom detinjstvu. Međutim, ono što ga je uvelo u svet umetnosti jeste majčin ritual čitanja priča njemu i njegovoj braći i sestei, a pored majke jako bitna ličnost u njegovom odrastanju jeste ujak Ivan koji je bio veoma umetnički nastrojen.
Čehov je prvu predstavu odgledao 1873. godine i tu počinje njegova očaranost tom vrstom umetnosti. Ipak, svestranost i radoznalost su Antona odvukle u svet medicine i on postaje lekar. Poriv za pomaganjem drugima naveo ga je da da sve ispite na Medicinskom fakultetu u Moskvi, ali zanimljivo je to da diplomski Čehov nikada nije dao, pa ono čuveno „dr“ zauvek je izostalo ispred njegovog imena.
U tom periodu lekar početnik objavljuje svoje kratke priče u jednom časopisu i to isključivo zarad novčane nadoknade. Ubrzo su pozitivne reakcije na njegovo stvaralaštvo rasle, tako da je došao do svoje prve objavljene knjige. To se desilo 1884. godine i zbirka je sadržala šest priča.
Čehov se nije potpisivao, često bi njegove priče krasili pseudonimi, a jedan od njih je doktor koji je izgubio pacijente.
Radio je u bolnici, a siromašnim pacijentima nije želeo da naplaćuje, to je poznatog pisca brzo odvelo u besparicu i bolest.
Prva Čehovljeva knjiga potpisana njegovim imenom objavljena je 1886. godine pod imenom „Šarene priče“ i oduševila je moskovsku publiku.
Što se „dramske karijere“ tiče predstava „Ivanov“ igrana po njegovom tekstu postala je pravi hit u moskovskom pozorištu.
Baš u pozorištu, Čehov je upoznao i svoju ljubav – glumicu Olgu. Venčali su se u maju 1901, a uz ljubavnu sreću došla je i sveopšta tuga zbog napredovanja piščeve bolesti. Ljubav sa glumicom mu je donela ispunjenje svih snova i pregršt inspiracije pa je na osnovu stvarnih događaja napisao poznatu dramu „Dama s psom“.
Ubrzo je nastupilo pogoršanje zdravstvenog stanja i predosećanje smrti. Tako da je i u večni život Čehov otišao sa stilom odbijajući kiseonik i nazdravljajući čašom šampanjca.
Iako je poživeo kratko, svega 44 godine, Anton Pavlovič Čehov za sobom je ostavio 17 drama, čak oko 600 kratkih priča i bezbroj poučnih životnih mudrosti utkanih u svoja dela. Jedna od njih u kojoj je sabrana sva suština življenja glasi:
„Život je, zapravo, veoma jednostavna stvar, i čovek treba da uloži puno napora da ga pokvari.“
