Slučajevi knjiženja imovine Srpske pravoslavne crkve na „državu BiH“, a koji su ovih dana isplivali u javnosti, mnogo su veći problem nego što deluje. Prema ocenama stručnjaka i ljudi unutar Crkve, ovo je samo prvi korak ka mnogo većem projektu otimanja srpske imovine na prostoru FBiH i realizaciji projekta „državne imovine“ na mala vrata.
Crkva u Zenici je vraćena Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali borba se nastavlja. Mnogo je još grobalja i crkvenih objekata uknjiženo na „državu“, a nema podataka koliko je još takvih slučajeva, kao ni da li će se institucije u FBiH na tome zaustaviti.
Ukoliko bi ovo prošlo bez reakcije, smatraju dobro upućeni, to bi ohrabrilo federalne institucije i političare u zajedničkim institucijama da krenu u konačno rešavanje pitanja imovine u BiH.
Šta je pitanje državne imovine?
Naime, Dejtonskim mirovnim sporazumom nije predviđeno da postoji „imovina BiH“. Problem je nastao oko imovine Savezne republike BiH, odnosno oko toga ko je njen naslednik i titular. Politički sporovi oko ovog pitanja vode se već decenijama, a koliko je ono osetljivo pokazuje i činjenica da ni visoki predstavnici nisu direktno nametnuli rešenja. Jedino je Pedi Ešdaun 2005. godine zabranio raspolaganje imovinom do konačnog rešavanja ovog pitanja.
Od tada traju pokušaji bošnjačkih političara da se pitanje imovine reši, odnosno da se uknjiži na Bosnu i Hercegovinu. Takav stav ne prihvata Republika Srpska.
Srpska se, naime, poziva na član III(3)(a) Ustava BiH (Aneks 4), koji navodi da „sve državne funkcije i ovlašćenja koja nisu izričito dodeljena institucijama BiH pripadaju entitetima“.
S obzirom na to da „državna imovina“ nije nabrojana kao nadležnost BiH, tvrdi se da ona automatski pripada entitetima.
U prilog tome ide i Aneks 2, kojim je izvršeno razgraničenje teritorije u odnosu 51:49, što se često koristi kao argument da teritorijalna podela podrazumeva i vlasništvo nad imovinom na toj teritoriji.
S druge strane, bošnjački političari se pozivaju na član 1. Ustava BiH, koji je sastavni deo Dejtonskog sporazuma i koji propisuje „kontinuitet države“. Prema ovom tumačenju, BiH je nastavila svoje pravno postojanje kao država i time je naslednik sve imovine bivše SR BiH i imovine iz Sporazuma o sukcesiji SFRJ.
Međutim, kontinuitet „nezavisne BiH“ veoma je sporan, jer ona kao država nikada nije bila izraz volje naroda u BiH, zbog čega je i izbio građanski rat. Republika Srpska je u sporazum unela svoju državnost i bila jedna od strana u pregovorima.
Oduzimanje imovine SPC kao test
Kako je postalo jasno da ne postoji politička volja da se pitanje „državne imovine“ reši u institucijama BiH, a uz nadu bošnjačkih političara da će rešenje biti nametnuto od strane OHR-a, čime bi se entitetima oduzela imovina, imovina SPC treba da posluži kao test za „ispipavanje pulsa“. Zbog toga, veruju mnogi, sve ovo deluje koordinisano sa strane.
Da je problem ozbiljan, shvatili su i u republičkim institucijama, ali i u eparhijama Srpske pravoslavne crkve. Vlada Republike Srpske formiraće interresornu radnu grupu, koju će činiti predstavnici Ministarstva pravde, Pravobranilaštva Republike Srpske, Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove i Advokatske komore Srpske.
I eparhije SPC, čija se nadležnost prostire i na teritoriji FBiH, angažovale su pravne timove i kreću u borbu za povratak otete imovine i zaštitu postojeće.
Gde postoje problemi?
Problemi su, za sada, evidentirani u Mitropoliji dabrobosanskoj i u Eparhiji zahumsko-hercegovačkoj i primorskoj. Međutim, i druge eparhije, zvorničko-tuzlanska i bihaćko-petrovačka. suočavaju se sa problemima restitucije. Ni nakon decenija borbe, brojna imovina nije vraćena.
Na „državu“ su upisani kapela i groblje u Vrapčićima kod Mostara, groblje u Pečuju, kao i Saborna crkva u Zenici, te kapela i porušeno groblje u mestu Ričice iznad auto-puta Doboj–Zenica–Sarajevo.
Kako objašnjavaju iz Odbora za zaštitu Srba u FBiH, problem je u načinu pozivanja stranaka, jer sudovi – da li svesno ili ne – nisu pozivali SPC da učestvuje u postupcima zamene zemljišnih knjiga.
„Pozivanje se vrši isključivo putem Službenog glasnika i jednog medija koji izlazi na teritoriji Federacije, što predstavlja problem za fizička lica, za Srbe koji su živeli u Federaciji, a sada su raseljeni širom sveta, u Republici Srpskoj ili Srbiji. Oni često nemaju nikakva saznanja da se nešto radi sa njihovom zemljom“, ranije je rekao Đorđe Radanović, predsednik ovog odbora.
Hoteli na manastirskoj zemlji
Jedan od najozbiljnijih udara odnosi se na manastir Zavalu, jedan od najznačajnijih manastira u BiH. Deo imovine ove svetinje uknjižen je na opštinu Ravno.
Prema rečima igumana manastira Vasilija, manastirska imovina je nakon nacionalizacije bila upisana na Radnu organizaciju Popovo Polje, a potom je bespravno prepisana na Opštinsko veće Ravnog.
„Oni iz Federacije BiH su to prepisali na opštinu Ravno bez ikakve konsultacije sa nama i bez bilo kakvog obaveštenja. To je urađeno pre skoro 20 godina i od tada se pokušava da se manastirske parcele odvajaju deo po deo“, istakao je iguman Vasilije i najavio pokretanje sudskog postupka.
On ukazuje i na druge manastirske parcele, udaljene oko 200 metara od manastira, koje su u FBiH prepisane i prodate kao građevinsko zemljište, uz pokušaje izgradnje motela i hotela.
„Nasilno pokušavaju da prisvoje te parcele, iako smo ih obavestili i dostavili dokumentaciju da je reč o manastirskoj imovini. Slučaj je već pred sudom, ali kako je postupak spor, ostaje da se vidi ishod“, rekao je otac Vasilije za Srnu.
On je naglasio da manastir Zavala poseduje dokaze o vlasništvu još iz 1890, 1923. i 1959. godine.
Reakcija nadležnih
Iguman Vasilije izrazio je nadu da će institucije Republike Srpske pomoći manastiru Zavala u borbi za povratak bespravno oduzete imovine.
Ministar pravde Goran Selak izjavio je da oduzimanje imovine Srpske pravoslavne crkve u FBiH, kao i napadi na sve što je pravoslavno, ukazuju na organizovanu neprijateljsku aktivnost s ciljem prekrajanja istorije i brisanja identiteta srpskog naroda na tom prostoru, te poručio da Vlada Republike Srpske to neće dozvoliti.
„Ne želimo ništa što pripada drugima, ali ćemo uvek nastojati da sačuvamo i institucionalno zaštitimo ono što je naše. Posebno zato što bez pravoslavnih svetinja — srpskih grobalja, kapela i hramova SPC — nema ni nacionalnog ni narodnog jedinstva“, poručio je Selak.
Za Kompasinfo Aleksandar Stojanović
