Kvantni sateliti se tradicionalno koriste za slanje fotona iz svemira ka Zemlji radi formiranja ultrasigurnih komunikacionih kanala, što predstavlja jedan od ključnih koraka ka razvoju globalnog kvantnog interneta. Tim naučnika sada je otkrio da je moguće uraditi i obrnuto, što dodatno proširuje potencijal ove buduće mreže.
Kina je još 2016. lansirala kvantni satelit „Micius“, koji je omogućio pionirske eksperimente u svemirskoj kvantnoj enkripciji i predstavljao temelj ranih prototipa kvantnog internetskog povezivanja.
Ove godine, mikrosatelit „Jinan-1“ uspeo je da uspostavi kvantnu vezu od 12.900 kilometara između Kine i Južne Afrike, postavljajući novi rekord i demonstrirajući da je globalno kvantno umrežavanje sve izvodljivije.
Do sada se mislilo da je slanje signala naviše gotovo nemoguće zbog velikih gubitaka, rasipanja svetlosti i interferencije — ograničenja koja su usporavala razvoj svemirskih segmenata kvantnog interneta.
Ipak, istraživači sa Univerziteta u Sidneju dokazali su da je koncept funkcionalan: ideja je da dve zemaljske stanice istovremeno ispale pojedinačne fotone ka satelitu koji orbitira 500 km iznad površine i kreće se oko 20.000 km/h, tako da se fotoni savršeno sretnu i uđu u kvantnu interferenciju. Ovaj rezultat predstavlja značajan korak u pravcu izgradnje stabilnih svemirskih čvorova za kvantni internet.
Naučnici smatraju da će ovaj pristup omogućiti razvoj robusnijih i fleksibilnijih kvantnih mreža. Mali sateliti u niskoj orbiti mogli bi da obrađuju pristigle fotone bez potrebe za teškom opremom za generisanje kvantne svetlosti, što bi otvorilo prostor za visokopropusne globalne kvantne internetske sisteme.
Na duže staze očekuje se da kvantno preplitanje postane infrastruktura „u pozadini“ – poput električne energije – tiho pokrećući komunikacione tehnologije budućnosti i čineći kvantni internet realnošću.
