Poslednjih nekoliko godina energetske zajednice su bile značajne za energetiku u Srbiji, posebno u kontekstu sve većeg angažovanja građana kao ključnih aktera u procesu energetske tranzicije.
Pre nešto manje od četiri godine, građani Srbije su prvi put dobili priliku da postanu „sopstveni energetski heroji“ kao kupci-proizvođači/prozjumeri. Ova prava omogućila su im da postave solarne panele na krovove i proizvode čistu energiju za svoje domove. Na taj način, ne samo da su smanjili svoje troškove za električnu energiju, već su i direktno doprineli smanjenju zagađenja i očuvanju životne sredine, piše Klima 101.
Novi zakoni – energetske zajednice
Međutim, nedavno usvojene izmene i dopune Zakona o energetici idu korak dalje – sada građani mogu da se udruže i formiraju energetske zajednice građana.
Ovaj inovativni model otvara vrata razvoju tzv. građanske energije, pružajući pojedincima, preduzetnicima, preduzećima, lokalnim samoupravama i javnim institucijama priliku da se udruže u zajedničkoj proizvodnji, skladištenju i korišćenju energije.
Ključna prednost energetskih zajednica je u tome što svi učesnici mogu deliti troškove.
Princip ekonomije veličine
Zamislimo princip ekonomije veličine, koji kaže da što je nešto veće, to su troškovi po jedinici manji. Na primer, elektrana većeg kapaciteta proizvodi električnu energiju po nižoj ceni po kilovat-satu nego dve manje elektrane istog ukupnog kapaciteta.
Slične primere srećemo svakodnevno – kupovina flaše vode od 1,5 litara gotovo uvek košta manje nego tri flašice od po 0,5 litara. Veće često znači i isplativije.
Energetske zajednice primenjuju ovaj princip na energiju. Umesto da svako pojedinačno ulaže u svoju opremu za proizvodnju energije, članovi zajednice udružuju resurse i dele troškove, čime postaju efikasniji i ekonomski isplativiji.
Na taj način, energetske zajednice omogućavaju svojim članovima da proizvode energiju po nižoj ceni, dok istovremeno dele benefite poput smanjenih troškova.
Kolektivni pristup
Upravo je u kolektivnom pristupu i ključna razlika između energetskih zajednica i kupaca-proizvođača. Dok kupci-proizvođači funkcionišu individualno, energetske zajednice omogućavaju veće zajedničke projekte, efikasniju upotrebu resursa i širi uticaj na lokalnu zajednicu.
Energetske zajednice su organizovane kao pravni entiteti koji omogućavaju svojim članovima zajedničko donošenje odluka.
Fleksibilnost i koristi
Sve počinje dogovorom među članovima zajednice koji zajednički investiraju u obnovljive izvore energije i definišu pravila za korišćenje energije. Na primer, višak električne energije koji proizvedu tokom sunčanih dana može se čuvati u baterijama ili prodati na tržištu, a profit se reinvestira u nove projekte.
Možete to zamisliti kao modernu verziju mlinova iz prošlosti – dok su naši preci udruživali snage kako bi zajedno koristili vodeni mlin, današnje zajednice se udružuju kako bi koristile energiju sunca, vetra i drugih prirodnih izvora.
Ono što energetske zajednice čini jedinstvenim jeste njihova fleksibilnost. Mogu biti organizovane na različite načine – od grupa domaćinstava u istom naselju, preko preduzeća, do škola ili javnih institucija koje zajednički ulažu u zelenu energiju.
Društvene i ekonomske koristi
U Srbiji, energetske zajednice građana imaju potencijal da postanu rešenje za čitav niz ekoloških i ekonomskih problema.
Zagađenje vazduha, koje u Srbiji predstavlja jedan od najuobičajenijih izazova i godišnje dovodi do prevremene smrti nekoliko hiljada ljudi, dodatno naglašava potrebu za prelaskom na obnovljive (i čiste) izvore energije.
Kroz energetske zajednice, lokalne zajednice i građani imaju priliku da koriste čiste izvore energije, smanjuju emisije štetnih gasova i poboljšavaju kvalitet života.
Pored ekoloških, tu su i ekonomske koristi. Udruživanjem resursa, građani mogu zajedno proizvoditi i deliti energiju, što smanjuje troškove i povećava efikasnost. Energetske zajednice ne samo da donose finansijsku uštedu, već i igraju važnu društvenu ulogu tako što jačaju veze među ljudima i podstiču zajedništvo.
Zakonski okvir i potreba za podrškom
Prema našem zakonodavstvu, energetske zajednice definišu se kao neprofitne organizacije, što znači da se sav ostvareni profit mora reinvestirati u nove projekte ili unapređenje postojećih aktivnosti.
Takođe, jedan od ključnih kriterijuma jeste da svi članovi jedne energetske zajednice moraju imati prebivalište ili biti registrovani na teritoriji iste lokalne samouprave.
Da bi energetske zajednice zaživele u Srbiji i postale deo svakodnevnog života, potrebno je spojiti viziju, saradnju i praktične korake.
Prvo, Srbija mora imati zakonski okvir koji olakšava formiranje i funkcionisanje energetskih zajednica. Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici napravljen je prvi važan korak, ali njihovo funkcionisanje će biti precizno definisano tek kroz podzakonske akte i uredbe.
Ta pravila moraju biti jasna i prilagođena običnim ljudima. Zamislite da registracija energetske zajednice bude jednostavna poput otvaranja računa u banci, a država pruži dodatne podsticaje – subvencije, poreske olakšice ili čak direktnu finansijsku podršku.
Primeri uspešnih zajednica
Jedan od najzanimljivijih primera uspešne energetske zajednice dolazi sa ostrva Samso u Danskoj. Ovo malo ostrvo sa samo 3.700 stanovnika je pre par decenija odlučilo da preuzme kontrolu nad svojom energetskom budućnošću i postane energetski nezavisno.
Stanovnici su udružili resurse i uložili u obnovljive izvore. Rezultat njihovog zajedničkog truda je vetropark koji proizvodi više energije nego što ostrvo troši, a višak električne energije prodaju, čime ostvaruju dodatne prihode.
Danas, sve – od škola i prodavnica do trajekata – koristi energiju iz obnovljivih izvora, dok se većina domaćinstava greje na biomasu. Projekti su uglavnom finansirani lokalno, kroz zajednička ulaganja stanovnika. Samso ne samo da ima negativnu emisiju ugljen-dioksida, već je postalo i destinacija za turiste i stručnjake iz celog sveta.
Priča o ostravu Samso dokazuje da zajedništvo i vizija mogu male lokalne sredine pretvoriti u globalne lidere energetske tranzicije.
