Последњих неколико година енергетске заједнице су биле значајне за енергетику у Србији, посебно у контексту све већег ангажовања грађана као кључних актера у процесу енергетске транзиције.
Прe нешто мање од четири године, грађани Србије су први пут добили прилику да постану „сопствени енергетски хероји“ као купци-произвођачи/прозјумери. Ова права омогућила су им да поставе соларне панеле на кровове и производе чисту енергију за своје домове. На тај начин, не само да су смањили своје трошкове за електричну енергију, већ су и директно допринели смањењу загађења и очувању животне средине, пише Клима 101.
Нови закони – енергетске заједнице
Међутим, недавно усвојене измене и допуне Закона о енергетици иду корак даље – сада грађани могу да се удруже и формирају енергетске заједнице грађана.
Овај иновативни модел отвара врата развоју тзв. грађанске енергије, пружајући појединцима, предузетницима, предузећима, локалним самоуправама и јавним институцијама прилику да се удруже у заједничкој производњи, складиштењу и коришћењу енергије.
Кључна предност енергетских заједница је у томе што сви учесници могу делити трошкове.
Принцип економије величине
Замислимо принцип економије величине, који каже да што је нешто веће, то су трошкови по јединици мањи. На пример, електрана већег капацитета производи електричну енергију по нижој цени по киловат-сату него две мање електране истог укупног капацитета.
Сличне примере срећемо свакодневно – куповина флаше воде од 1,5 литара готово увек кошта мање него три флашице од по 0,5 литара. Веће често значи и исплативије.
Енергетске заједнице примењују овај принцип на енергију. Уместо да свако појединачно улаже у своју опрему за производњу енергије, чланови заједнице удружују ресурсе и деле трошкове, чиме постају ефикаснији и економски исплативији.
На тај начин, енергетске заједнице омогућавају својим члановима да производе енергију по нижој цени, док истовремено деле бенефите попут смањених трошкова.
Колективни приступ
Управо је у колективном приступу и кључна разлика између енергетских заједница и купаца-произвођача. Док купци-произвођачи функционишу индивидуално, енергетске заједнице омогућавају веће заједничке пројекте, ефикаснију употребу ресурса и шири утицај на локалну заједницу.
Енергетске заједнице су организоване као правни ентитети који омогућавају својим члановима заједничко доношење одлука.
Флексибилност и користи
Све почиње договором међу члановима заједнице који заједнички инвестирају у обновљиве изворе енергије и дефинишу правила за коришћење енергије. На пример, вишак електричне енергије који произведу током сунчаних дана може се чувати у батеријама или продати на тржишту, а профит се реинвестира у нове пројекте.
Можете то замислити као модерну верзију млинова из прошлости – док су наши преци удруживали снаге како би заједно користили водени млин, данашње заједнице се удружују како би користиле енергију сунца, ветра и других природних извора.
Оно што енергетске заједнице чини јединственим јесте њихова флексибилност. Могу бити организоване на различите начине – од група домаћинстава у истом насељу, преко предузећа, до школа или јавних институција које заједнички улажу у зелену енергију.
Друштвене и економске користи
У Србији, енергетске заједнице грађана имају потенцијал да постану решење за читав низ еколошких и економских проблема.
Загађење ваздуха, које у Србији представља један од најуобичајенијих изазова и годишње доводи до превремене смрти неколико хиљада људи, додатно наглашава потребу за преласком на обновљиве (и чисте) изворе енергије.
Кроз енергетске заједнице, локалне заједнице и грађани имају прилику да користе чисте изворе енергије, смањују емисије штетних гасова и побољшавају квалитет живота.
Поред еколошких, ту су и економске користи. Удруживањем ресурса, грађани могу заједно производити и делити енергију, што смањује трошкове и повећава ефикасност. Енергетске заједнице не само да доносе финансијску уштеду, већ и играју важну друштвену улогу тако што јачају везе међу људима и подстичу заједништво.
Законски оквир и потреба за подршком
Према нашем законодавству, енергетске заједнице дефинишу се као непрофитне организације, што значи да се сав остварени профит мора реинвестирати у нове пројекте или унапређење постојећих активности.
Такође, један од кључних критеријума јесте да сви чланови једне енергетске заједнице морају имати пребивалиште или бити регистровани на територији исте локалне самоуправе.
Да би енергетске заједнице заживеле у Србији и постале део свакодневног живота, потребно је спојити визију, сарадњу и практичне кораке.
Прво, Србија мора имати законски оквир који олакшава формирање и функционисање енергетских заједница. Усвајањем Закона о изменама и допунама Закона о енергетици направљен је први важан корак, али њихово функционисање ће бити прецизно дефинисано тек кроз подзаконске акте и уредбе.
Та правила морају бити јасна и прилагођена обичним људима. Замислите да регистрација енергетске заједнице буде једноставна попут отварања рачуна у банци, а држава пружи додатне подстицаје – субвенције, пореске олакшице или чак директну финансијску подршку.
Примери успешних заједница
Један од најзанимљивијих примера успешне енергетске заједнице долази са острва Самсо у Данској. Ово мало острво са само 3.700 становника је пре пар деценија одлучило да преузме контролу над својом енергетском будућношћу и постане енергетски независно.
Становници су удружили ресурсе и уложили у обновљиве изворе. Резултат њиховог заједничког труда је ветропарк који производи више енергије него што острво троши, а вишак електричне енергије продају, чиме остварују додатне приходе.
Данас, све – од школа и продавница до трајеката – користи енергију из обновљивих извора, док се већина домаћинстава греје на биомасу. Пројекти су углавном финансирани локално, кроз заједничка улагања становника. Самсо не само да има негативну емисију угљен-диоксида, већ је постало и дестинација за туристе и стручњаке из целог света.
Прича о остраву Самсо доказује да заједништво и визија могу мале локалне средине претворити у глобалне лидере енергетске транзиције.
