Njujorška biblioteka, jedna od najznačajnijih svetskih institucija za očuvanje i razvoj kulture, nauke i istorije, među brojnim dragocenostima čuva i pisma srpskog genija Nikole Tesle upućena njegovom prijatelju – arhitekti Stenfordu Vajtu povodom izgradnje laboratorije i tornja u Vordenklifu, na Long Ajlendu.
Ta biblioteka na Petoj aveniji, pod nazivom New York Public Library, koju godišnje poseti i osam miliona turista, čuva Teslina pisma, njih šest, kao i četiri kartice sa Teslinim potpisom kojim se on odjavljivao na izlasku, a na kojima je navedeno i da je tada živeo u hotelu „Valdorf Astorija”.
Tri pisma napisana su arhitekti iz „pozlaćenog doba” SAD Stenfordu Vajtu, koji je projektovao neke od glavnih njujorških simbola – čuveni mermerni Vašingtonski luk i prvi Medison skver garden, dok su tri upućena američkom pronalazaču Bendžaminu Misneru povodom knjige koju je pisao o radio-dinamici i Teslinom radu na razvoju uređaja na daljinsko upravljanje.
Prema rečima nekadašnjeg direktora Muzeja Nikole Tesle u Beogradu i autora knjige „Tesla – duh, telo i vizija” Branimira Jovanovića, sa kojim smo razgovarali uoči predavanja održanog u Njujorku, ta biblioteka u srcu Menhetna za Teslu je bila važno mesto, jer mu je nudila pristup velikom obimu literature za istraživanja i analize – „više socijalne prirode, a na osnovu kojih je davao i danas zadivljujuća predviđanja”.
Istovremeno, biblioteka je za Teslu, kako za Tanjug dodaje Jovanović, bila i utočište zbog blizine Brajant parka, gde je u poznijim godinama, kada se polako usamljivao i prirodno gubio stare prijatelje, provodio vreme hraneći golubove, koji su mu, možda, bili i jedino pravo društvo.
„Iza biblioteke je Brajant park, za koji je vezana simbolična anegdota iz 1917. godine kada je Tesla bio pozvan da primi zlatnu Edisonovu medalju od Američkog društva elektroinženjera. Usred te svečanosti jednostavno je nestao, tražili su ga i našli u parku kako hrani golubove. Očigledno, od tog priznanja mu je bilo nekako mnogo važnije da ispuni ličnu ‘dužnost’ prema tim divnim pticama”, kazao je Jovanović.
Tesla je u biblioteci bio redovan posetilac, što je, kako je Jovanović dodao, došlo do izražaja posle 1900. godine i gradnje Vordenklifskog tornja, za koji mu je novac dao DŽ. P. Morgan – jedan od najmoćnijih ljudi tog vremena i osnivač kompanije Ju-Es Stil.
„Često je Tesla odatle odlazio nekoliko blokova dalje do kuće DŽ. P. Morgana – sadašnje Morgan biblioteke, gde mu je objašnjavao značaj svog veličanstvenog projekta”, dodao je Jovanović, sa kojim je Tanjug, kao nosilac titule Tesla ambasador, razgovarao povodom realizacije serijala „Tesla čovek budućnosti”, snimljenog uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
„Morgan je Tesli dao inicijalni novac – 150.000 dolara, ali ga kasnije nije podržao, jer je projekat bežičnog prenosa energije bio komplikovan i skup, a uz to Markoni je u to vreme napravio jednostavan prenos signala. To veliko razočaranje navelo je Teslu da se zapita u kakvom svetu živi”, rekao je Jovanović uoči predavanja o Teslinim doprinosima tehnologiji osvetljenja koje je kao ključni govornik održao u Morgan biblioteci – jednoj od najlepših i najznačajnijih na svetu.
Jovanović, koji je godinama izučavao Teslinu arhivu – a samo muzej u Beogradu ima 160.000 dokumenata – kaže da mu je lično najinteresantniji jedan od Teslinih zaključaka dat pre 1923. godine u odgovoru na pitanje novinara šta misli o savremenoj civilizaciji.
Rekao je da je ona neverovatna – da se nikada nije desilo ništa slično da se jedna civilizacija tako brzo razvija i menja društvo, ali je i naglasio da nas ta tehnologija, koja nam olakšava život i čini ga bezbednijim i udobnijim, ne vodi u pravcu istinske kulture i obrazovanja – prosvetljenja, već destrukcije.
Tesla je, prema rečima Jovanovića, dodao da će civilizacija, ako nastavi da se kreće tim pravcem, propasti kao i sve velike civilizacije i da će doći do destrukcije ideala. Ocenio je i da ljudi nisu napredovali na polju izgradnje ličnosti, karaktera, već konstruisanja mašina.
„Tesla je stvarno predvideo – ali izučavanjem trendova, a ne zato što je nešto sanjao i maštao – nestabilnost koju danas živimo. Time nam je, što je važno, ostavio i vrlo interesantnu poruku. Na pitanje tog novinara šta treba da radimo ako nismo na dobrom putu, rekao je da razvoj civilizacije ne može da počiva na rešavanju socijalnih odnosno materijalnih problema, već je potrebno da se reše i duhovni i moralni problemi”, naveo je Jovanović.
Nekadašnji direktor Muzeja podsetio je i na anegdotu iz vremena Prvog svetskog rata koja, kako je ocenio, najbolje oslikava Teslinu sposobnost da sagleda širi kontekst.
„Jedan naš čovek ga je pitao kako će se rat završiti. Tesla mu je odgovorio – jako je teško, ali se neće završiti loše po nas. Čovek mu kaže – kako neće, pa zar ne vidite da je ogromna ta nemačka snaga. Tesla odgovori – jeste, ali nije jača od one sile ujedinjene sa srpskom vojskom”, kazao je Jovanović, koji je i autor knjige „Teslin čudesni svet”.
Na konstataciju tog čoveka da sve što kaže znači da vidi budućnost, Tesla mu je odgovorio: „Ne – ja vidim mogućnost”, ispričao je Jovanović i dodao da je Tesla na taj način demistifikovao svoj rad i razmišljanja.
Tesla je u to vreme, kako je podsetio Jovanović, napisao i članak u kojem je demonstrirao kako je analizirao podatke na osnovu kojih je objavio predviđanje da će rat trajati pet godina, baš kao što se i desilo.
Njujorška biblioteka, osnovana 1895. godine, smeštena u velelepnoj Švarcmanovoj zgradi na čijem ulazu stoje dva mermerna lava – Strpljenje i Hrabrost, poseduje 55 miliona knjiga, mapa, fotografija, filmova, mikrofilmova, rukopisa i druge arhivske građe.
Teslina pisma čuvaju se na Odeljenju rukopisa i arhivske građe, i potiču iz perioda 1895–1915. Među tim pismima su i ona koje je Tesla 1901. godine slao prijatelju, čuvenom arhitekti Stenfordu Vajtu u vezi sa projektom „Vordenklif”, koji je podrazumevao izgradnju tornja i laboratorije, kao i prepiska sa inženjerom Bendžaminom Misnerom o Teslinim eksperimentima sa radio-dinamikom i uređajima na daljinsko upravljanje, kao i onim koje pokreću propeleri. Kolekcija uključuje i četiri karte za biblioteku i beleške potpisane Teslinom rukom.
U jednom od pisama Vajtu, sa kojim je postao prijatelj, a upoznali su se u čuvenom Plejers klubu, osnovanom 1847, koji je i danas otvoren i predstavlja nacionalni istorijski simbol SAD, Tesla srdačno zahvaljuje na prijateljskom interesovanju i zalaganju u njegovo ime.
Takođe, obavestio ga je da će se obratiti nadležnima kako bi, ako budu u mogućnosti, u potpunosti rasčistili zemljište, kao i da želi da radovi budu sprovedeni što je brže moguće.
„Sa velikim zadovoljstvom ću slediti Vaš savet i molim Vas da budete potpuno slobodni u izboru i u svim aranžmanima u vezi sa projektom”, naveo je Tesla, koji se u pismima Vajtu potpisivao sa „iskreno Vaš”.
Jedno od pisama napisano je u vreme atentata na 25. predsednika SAD Vilijama Mekinlija, što ga je, kako je naglasio, ipak manje zaprepastilo od procena koje su se ticale izgradnje tornja.
„Nisam bio ni približno toliko zaprepašćen vešću o atentatu na predsednika koliko sam bio dostavljenim procenama, a koje sam primio sinoć sa Vašim pismom. Jedno je sigurno: kulu ne možemo izgraditi kako je zamišljena. Ne mogu Vam opisati koliko mi je žao, jer moji proračuni pokazuju da bih sa takvom konstrukcijom dosegnuo čak preko Tihog okeana”, naveo je Tesla.
U pismu je naveo da konstantno razmišlja o tim procenama i da je došao do zaključka da bi najbolji plan bio da se vrate jednom njegovom starijem projektu, koji podrazumeva upotrebu dve, a možda i tri kule, ali znatno manjih dimenzija.
„Zadržali bismo isti oblik kule i samo smanjili njene mere. Verovatno će biti najbolje da se usvoji rešenje sa dve kule i niskim centralnim delom za mašineriju. Danas ću izvršiti proračune i videti do koje mere mogu da smanjim visinu, a da se bitno ne naruši efikasnost”, naveo je Tesla u pismu i dodao da će Vajta obavestiti o tome čim bude moguće.
Tesla, takođe, obaveštava Vajta da se sastao sa ljudima iz kompanije Amerikan Bridž kako bi utvrdio da li će moći da izgrade kupolu na njegovoj zgradi bez većeg zastoja.
„Pošto će ta stavka oduzeti najviše vremena, neophodno je preduzeti sve preliminarne korake kako bi radovi mogli da započnu čim odobrite planove”, napisao je Tesla i naveo da veruje da je Amerikan Bridž kompani najbolja za taj posao.
Vajta je zamolio da se ne obazire na njegov predlog ako smatra suprotno, i dodao da će mu kompanija Betlehem stil isporučiti limove, i da ne može da uradi porudžbinu dok se ne usaglase oko svih detalja.
Njujorška biblioteka čuva i zbirku srednjovekovnih i renesansnih rukopisa iz perioda između 850. i 1600. godine sa iluminiranim manuskriptima, molitvenicima, biblijama, klasičnim delima na latinskom, starogrčkom i drugim jezicima. Sve to čini ovo mesto prostorom gde se spajaju nauka i humanističke discipline, i gde istraživači iz celog sveta imaju pristup originalnim izvorima.
Serijal „Tesla čovek budućnosti” realizuje se povodom 170 godina Teslinog rođenja. Sadrži brojne priče o mestu koje jedan od najvećih umova čovečanstva danas zauzima u SAD – od Nacionalne kuće slavnih pronalazača, preko Smitsonijana i Kolumbija univerziteta, do Long Ajlenda – laboratorije i kuće u kojoj je živeo u vreme izgradnje čuvenog Vordenklifskog tornja.
