Neodrživa proizvodnja hrane i fosilnih goriva stvara neverovatnih pet milijardi dolara (4,3 milijarde evra) štete za okolinu svakog sata, otkriva veliki izveštaj Ujedinjenih nacija. Stručnjaci upozoravaju da je zaustavljanje ove štete ključni deo globalne transformacije upravljanja, ekonomije i finansija koja je nužna „pre nego što kolaps postane neizbežan”, piše The Guardian.
Kriza koja nadilazi ekologiju
Izveštaj Global Environment Outlook (GEO), koji je pripremilo 200 istraživača za Program UN-a za zaštitu životne sredine, naglašava da se klimatska kriza, uništavanje prirode i zagađenje više ne mogu posmatrati isključivo kao ekološki problemi. „Sve to podriva našu privredu, bezbednost hrane, bezbednost vode, ljudsko zdravlje. To su takođe i pitanja nacionalne bezbednosti, što dovodi do sukoba u mnogim delovima sveta”, izjavio je profesor Robert Votson, kopredsedavajući procene.
Sve ekološke krize pogoršavaju se kako globalna populacija raste i zahteva više hrane i energije, koje se uglavnom proizvode na načine štetne za planetu. Iako je održiv svet moguć, stručnjaci poručuju da je za to potrebna politička hrabrost.
„Ovo je hitan poziv da transformišemo naše ljudske sisteme pre nego što kolaps postane neizbežan”, rekao je profesor Edgar Gutijeres-Espeleta, drugi kopredsedavajući i bivši ministar zaštite životne sredine Kostarike. „Nauka je dobra. Rešenja su poznata. Ono što je potrebno jeste hrabrost da se deluje u razmerama i brzinom koju istorija zahteva”, dodao je, naglasivši da se prozor za delovanje „brzo sužava”.
Političke prepreke i neuspeh dogovora
Stručnjaci su svesni teške geopolitičke situacije, pri čemu SAD pod vođstvom Donalda Trampa, uz neke druge zemlje i korporativne interese, aktivno rade na blokiranju ili poništavanju ekoloških akcija. Votson, bivši predsednik vodećih međunarodnih naučnih tela za klimu i biodiverzitet, kaže da javnost mora da zahteva održivu budućnost za svoju decu i unučad. „Većina vlada pokušava da odgovori.”
Izveštaj GEO, koji ove godine ima 1.100 stranica, obično prati sažetak za donosioce politika, usaglašen sa svim zemljama. Međutim, ovog puta dogovor nije postignut zbog snažnih primedaba zemalja poput Saudijske Arabije, Irana, Rusije, Turske i Argentine na spominjanje fosilnih goriva, plastike, smanjenog unosa mesa i drugih tema.
U izjavi Ujedinjenog Kraljevstva u ime 28 zemalja stoji: „Svedočili smo pokušajima skretanja pažnje kako bi se dovela u pitanje naučna priroda ovog procesa. Naše delegacije u potpunosti poštuju pravo svake države da štiti nacionalne interese i prava svoje zemlje, ali nauka nije predmet pregovora.”
Cena nedelovanja daleko je veća
Izveštaj GEO naglašava da su troškovi delovanja dugoročno znatno manji od troškova nedelovanja. Procenjuje se da bi koristi samo od klimatskih akcija mogle dostići 20 biliona dolara godišnje do 2070. i čak 100 biliona dolara do 2100. godine.
„Potrebne su nam vizionarske zemlje i privatni sektor da prepoznaju da će ostvariti veću dobit rešavanjem ovih problema, a ne njihovim ignorisanjem”, rekao je Votson. Gutijeres-Espeleta istakao je nekoliko „kritičnih istina” iz izveštaja: ekološke krize su političke i bezbednosne pretnje koje ugrožavaju društvenu koheziju.
Današnje vlade i ekonomski sistemi izneverili su čovečanstvo, a finansijska reforma ključna je za transformaciju. „Ekološka politika mora postati okosnica nacionalne bezbednosti, socijalne pravde i ekonomske strategije”, poručio je.
Konkretni troškovi i predložena rešenja
Jedno od najvećih pitanja je šteta za okolinu od 45 biliona dolara godišnje uzrokovana izgaranjem uglja, nafte i gasa, te zagađivanjem i uništavanjem prirode zbog industrijske poljoprivrede. Najveći trošak, od 20 biliona dolara, nosi prehrambeni sistem, zatim transport sa 13 biliona i proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva sa 12 biliona dolara.
Ti troškovi – koje ekonomisti nazivaju eksternalijama – moraju biti uključeni u cenu energije i hrane da bi odražavali njihovu stvarnu vrednost i usmerili potrošače ka zelenijim izborima, smatra Votson. „Zato su nam potrebne socijalne bezbednosne mreže. Moramo obezbediti da najsiromašniji u društvu ne budu oštećeni povećanjem troškova.”
Interesi koče napredak
Izveštaj predlaže mere poput univerzalnog osnovnog dohotka, poreza na meso i subvencija za zdravu hranu biljnog porekla. Takođe se navodi da postoji oko 1,5 biliona dolara ekološki štetnih subvencija za fosilna goriva, hranu i rudarstvo.
Te subvencije moraju se ukinuti ili prenameniti. Votson je napomenuo da su energija vetra i sunca na mnogim mestima jeftinije, ali ih koče interesi povezani sa fosilnim gorivima. Klimatska kriza mogla bi biti još gora nego što se mislilo.
„Verovatno potcenjujemo veličinu klimatskih promena”, rekao je, dodajući da je globalno zagrevanje verovatno na gornjoj granici projekcija IPCC-a. Samo ukidanje subvencija za fosilna goriva moglo bi smanjiti emisije za trećinu, zaključuje se u izveštaju.
