Неодржива производња хране и фосилних горива ствара невероватних пет милијарди долара (4,3 милијарде евра) штете за околину сваког сата, открива велики извештај Уједињених нација. Стручњаци упозоравају да је заустављање ове штете кључни део глобалне трансформације управљања, економије и финансија која је нужна „пре него што колапс постане неизбежан”, пише The Guardian.
Криза која надилази екологију
Извештај Global Environment Outlook (GEO), који је припремило 200 истраживача за Програм УН-а за заштиту животне средине, наглашава да се климатска криза, уништавање природе и загађење више не могу посматрати искључиво као еколошки проблеми. „Све то подрива нашу привреду, безбедност хране, безбедност воде, људско здравље. То су такође и питања националне безбедности, што доводи до сукоба у многим деловима света”, изјавио је професор Роберт Вотсон, копредседавајући процене.
Све еколошке кризе погоршавају се како глобална популација расте и захтева више хране и енергије, које се углавном производе на начине штетне за планету. Иако је одржив свет могућ, стручњаци поручују да је за то потребна политичка храброст.
„Ово је хитан позив да трансформишемо наше људске системе пре него што колапс постане неизбежан”, рекао је професор Едгар Гутијерес-Еспелета, други копредседавајући и бивши министар заштите животне средине Костарике. „Наука је добра. Решења су позната. Оно што је потребно јесте храброст да се делује у размерама и брзином коју историја захтева”, додао је, нагласивши да се прозор за деловање „брзо сужава”.
Политичке препреке и неуспех договора
Стручњаци су свесни тешке геополитичке ситуације, при чему САД под вођством Доналда Трампа, уз неке друге земље и корпоративне интересе, активно раде на блокирању или поништавању еколошких акција. Вотсон, бивши председник водећих међународних научних тела за климу и биодиверзитет, каже да јавност мора да захтева одрживу будућност за своју децу и унучад. „Већина влада покушава да одговори.”
Извештај GEO, који ове године има 1.100 страница, обично прати сажетак за доносиоце политика, усаглашен са свим земљама. Међутим, овог пута договор није постигнут због снажних примедаба земаља попут Саудијске Арабије, Ирана, Русије, Турске и Аргентине на спомињање фосилних горива, пластике, смањеног уноса меса и других тема.
У изјави Уједињеног Краљевства у име 28 земаља стоји: „Сведочили смо покушајима скретања пажње како би се довела у питање научна природа овог процеса. Наше делегације у потпуности поштују право сваке државе да штити националне интересе и права своје земље, али наука није предмет преговора.”
Цена неделовања далеко је већа
Извештај GEO наглашава да су трошкови деловања дугорочно знатно мањи од трошкова неделовања. Процењује се да би користи само од климатских акција могле достићи 20 билиона долара годишње до 2070. и чак 100 билиона долара до 2100. године.
„Потребне су нам визионарске земље и приватни сектор да препознају да ће остварити већу добит решавањем ових проблема, а не њиховим игнорисањем”, рекао је Вотсон. Гутијерес-Еспелета истакао је неколико „критичних истина” из извештаја: еколошке кризе су политичке и безбедносне претње које угрожавају друштвену кохезију.
Данашње владе и економски системи изневерили су човечанство, а финансијска реформа кључна је за трансформацију. „Еколошка политика мора постати окосница националне безбедности, социјалне правде и економске стратегије”, поручио је.
Конкретни трошкови и предложена решења
Једно од највећих питања је штета за околину од 45 билиона долара годишње узрокована изгарањем угља, нафте и гаса, те загађивањем и уништавањем природе због индустријске пољопривреде. Највећи трошак, од 20 билиона долара, носи прехрамбени систем, затим транспорт са 13 билиона и производња електричне енергије из фосилних горива са 12 билиона долара.
Ти трошкови – које економисти називају екстерналијама – морају бити укључени у цену енергије и хране да би одражавали њихову стварну вредност и усмерили потрошаче ка зеленијим изборима, сматра Вотсон. „Зато су нам потребне социјалне безбедносне мреже. Морамо обезбедити да најсиромашнији у друштву не буду оштећени повећањем трошкова.”
Интереси коче напредак
Извештај предлаже мере попут универзалног основног дохотка, пореза на месо и субвенција за здраву храну биљног порекла. Такође се наводи да постоји око 1,5 билиона долара еколошки штетних субвенција за фосилна горива, храну и рударство.
Те субвенције морају се укинути или пренаменити. Вотсон је напоменуо да су енергија ветра и сунца на многим местима јефтиније, али их коче интереси повезани са фосилним горивима. Климатска криза могла би бити још гора него што се мислило.
„Вероватно потцењујемо величину климатских промена”, рекао је, додајући да је глобално загревање вероватно на горњој граници пројекција IPCC-а. Само укидање субвенција за фосилна горива могло би смањити емисије за трећину, закључује се у извештају.
