Ovoga petka, imali smo tu čast da ugostimo velikog borca u ringu, ali i van njega, Nenada Pagonisa. Nenad je naš čuveni kik-bokser, desetostruki svetski i trostruki evropski prvak u kik-boksu. Njegova velika ljubav pored kik-boksa je muzika, možda i veća od ovog borilačkog sporta, kako on kaže.
Rođen je u Novom Sadu 1987. godine, dete je iz radničke porodice i odrastao je u finansijski veoma skromnim uslovima, ali i pored nemaštine u porodici, ljubavi nije manjkalo.
Njegov život je nalik holivudskoj priči. Odrastao je na Detelinari, novosadskom naselju u kome je u to vreme bilo jako puno droge i kriminala. Međutim, Nenad je krenuo drugim putem, putem sporta.
Prvi dodir sa bokserskim rukavicama
Kik-boks je krenuo da trenira slučajno, na prvi trening ga je odveo stariji brat koji je trenirao boks i bio šampion Jugoslavije. Nakon samo mesec dana treninga i sparinga, trener Dragan Krsmanović Krca je brzo uvideo kakav talenat Pagonis poseduje i predložio mu da za mesec dana nastupa na seniorskom prvenstvu države. Tamo je briljirao, pobedivši svakog protivnika nokautom, iako je još bio junior.
To su bili izuzetno teški dani za Nenada i njegovu porodicu, prešli su da žive sa Detelinare u staru kuću koja se nalazila u Rakovcu, na Fruškoj gori. Međutim, velika snaga volje ga nije sprečavala da često ide peške i stopom od trening sale koja je bila u Novom Sadu do ovog malog mesta na obroncima Nacionalnog parka. Često je išao oskudno obuven, probušenih patika, razočaran u život što se baš njemu ovo dešava.
Ali, ova teška vremena su ga očvrsnula, izgradila karakter i šampionsko srce.
Sa 22 godine je postao evropski prvak
Sa 22 godine je postao evropski prvak, iako se hranio „đačkim pljeskavicama“ koje su bile jako jeftine, jer je štedeo novac da iznajmi sobu u Novom Sadu i osamostali se.
On ističe da je prelomni trenutak u njegovoj karijeri smrt njegovog oca koji je preminuo kad je imao 19 godina. Obećao je ocu da će postati svetski prvak i to ga je guralo do prve svetske titule, iako je u prvom minutu borbe bio nokautiran tri puta. Snaga duha, obećanje ocu i boksovanje sa njim u mislima, doveli su ga do toga da ostane upisan zlatnim slovima u istoriju kik-boksa.
Kao krunu karijere, Pagonis ističe meč u „Medison Skver Gardenu“ iako je u njemu izgubio od Artema Vakitova sudijskom odlukom. Gledali su ga Majkl Džordan, Muhamed Ali, Evander Holifild i mnoge druge zvezde, tako da je to za njega bilo ispunjenje sna, kako on kaže.
Ljubav prema šahu, košarci i muzici
Još kao mali, igrao je šah sa svojim ocem i komšijama ispred zgrade. Taktike iz ovog sporta preneo je na kik-boks i boks, sportove koji su „šah u pokretu“. Takođe, košarka je dosta doprinela tome da Nenad postane taktički jedan od najboljih kik-boksera ikada.
Ljubav prema muzici se rodila jako rano, kako Nenad kaže, još dok je bio dete. Naučio je da svira gitaru, a rok en rol mu je velika ljubav.
Sport mu je dao disciplinu i kučmu, a muzika mu je dala širinu i dubinu da prepozna sebe i u nju utka svoje emocije i empatiju.
U više navrata, istakao je da posebno voli grupe „Atomsko sklonište“ i „AC/DC“. Muzika je danas postala komercijalna i u njoj se pominju samo instant stvari koji su prolazne, a duša se zanemaruje, posebno ističe Nenad. To je odlično oslikao u jednoj od svojih pesama gde kaže: „Sve nas gazi ista čizma neoliberalnog kapitalizma.“
Nenad ima svoj bend i često nastupa na svirkama i festivalima širom naše zemlje.
Profesionalni sport je sredstvo za manipulaciju ljudima
„Profesionalni sport je sredstvo za manipulaciju ljudima, ništa više. Fokusiraš ljudsku svest na neke nebitne stvari, ko će pobediti, Zvezda ili Partizan, ili će pobediti Piter Aerts ili ovaj, jednostavno, nebitno je. Kako to može da doprinese dobro čovečanstvu? Nikako“- rekao je Pagonis u našem podkastu.
Ovom rečenicom, Pagonis je izrazio razočaranost u to šta se profesionalni sport pretvorio, danas su u prvom planu novac i biznis, a profesionalni sportisti su ništa više od modernih gladijatora koji donose ogroman novac organizacijama, timovima i televizijama. Ono istinsko, na velikoj sceni se izgubilo.
Zato je i rano okončao svoju karijeru, uvidevši gde ide svet, a sa njime i profesionalni sport.
Nenad sada uživa u zasluženoj penziji sa svoje dvoje divnih mališana, Vladmirosom i Tesom, živi u svojoj kući u Veterniku, a ljubav sem muzike i borilačkih sportova mu je i pravljenje pice. Kod kuće je napravio peć u kojoj peče pice, a može se reći da je postao majstor i ovog zanata.
Imao je svoj restoran „Pizza Factory by Pagonis“ u Novom Sadu koji je nastao sasvim spontano, kao mesto gde okuplja svoje prijatelje ali ga je prodao jer se ne vidi u ugostiteljstvu u budućnosti.
Takođe ima i svoj kik-boks klub gde je i dalje glavni trener Dragan Krsmanović Krca, a Nenad mladim devojkama i dečacima daje pedagošku podršku, savete i štiti ih da ne krenu stranputicom i ne okrenu se lošim navikama, uticajima i ulici.
Autor je knjige „U ringu sa životom“ gde je ogolio svoj život i svaku svoju borbu, one fizičke prirode, ali i one duhovne i duševne.
Svojom autobiografijom motivisao je mnoge ljude da se pokrenu i pronađu svoj smisao uprkos svim teškim trenucima koji su svakodnevica svih nas, jer kroz borbu čovek uvek pronađe smisao u životu, kao seme koje zasadiš koje nađe put da proklija.
