Овога петка, имали смо ту част да угостимо великог борца у рингу, али и ван њега, Ненада Пагониса. Ненад је наш чувени кик-боксер, десетоструки светски и троструки европски првак у кик-боксу. Његова велика љубав поред кик-бокса је музика, можда и већа од овог борилачког спорта, како он каже.
Рођен је у Новом Саду 1987. године, дете је из радничке породице и одрастао је у финансијски веома скромним условима, али и поред немаштине у породици, љубави није мањкало.
Његов живот је налик холивудској причи. Одрастао је на Детелинари, новосадском насељу у коме је у то време било јако пуно дроге и криминала. Међутим, Ненад је кренуо другим путем, путем спорта.
Први додир са боксерским рукавицама
Кик-бокс је кренуо да тренира случајно, на први тренинг га је одвео старији брат који је тренирао бокс и био шампион Југославије. Након само месец дана тренинга и спаринга, тренер Драган Крсмановић Крца је брзо увидео какав таленат Пагонис поседује и предложио му да за месец дана наступа на сениорском првенству државе. Тамо је бриљирао, победивши сваког противника нокаутом, иако је још био јуниор.
То су били изузетно тешки дани за Ненада и његову породицу, прешли су да живе са Детелинаре у стару кућу која се налазила у Раковцу, на Фрушкој гори. Међутим, велика снага воље га није спречавала да често иде пешке и стопом од тренинг сале која је била у Новом Саду до овог малог места на обронцима Националног парка. Често је ишао оскудно обувен, пробушених патика, разочаран у живот што се баш њему ово дешава.
Али, ова тешка времена су га очврснула, изградила карактер и шампионско срце.
Са 22 године је постао европски првак
Са 22 године је постао европски првак, иако се хранио „ђачким пљескавицама“ које су биле јако јефтине, јер је штедео новац да изнајми собу у Новом Саду и осамостали се.
Он истиче да је преломни тренутак у његовој каријери смрт његовог оца који је преминуо кад је имао 19 година. Обећао је оцу да ће постати светски првак и то га је гурало до прве светске титуле, иако је у првом минуту борбе био нокаутиран три пута. Снага духа, обећање оцу и боксовање са њим у мислима, довели су га до тога да остане уписан златним словима у историју кик-бокса.
Као круну каријере, Пагонис истиче меч у „Медисон Сквер Гардену“ иако је у њему изгубио од Артема Вакитова судијском одлуком. Гледали су га Мајкл Џордан, Мухамед Али, Евандер Холифилд и многе друге звезде, тако да је то за њега било испуњење сна, како он каже.
Љубав према шаху, кошарци и музици
Још као мали, играо је шах са својим оцем и комшијама испред зграде. Тактике из овог спорта пренео је на кик-бокс и бокс, спортове који су „шах у покрету“. Такође, кошарка је доста допринела томе да Ненад постане тактички један од најбољих кик-боксера икада.
Љубав према музици се родила јако рано, како Ненад каже, још док је био дете. Научио је да свира гитару, а рок ен рол му је велика љубав.
Спорт му је дао дисциплину и кучму, а музика му је дала ширину и дубину да препозна себе и у њу утка своје емоције и емпатију.
У више наврата, истакао је да посебно воли групе „Атомско склониште“ и „AC/DC“. Музика је данас постала комерцијална и у њој се помињу само инстант ствари који су пролазне, а душа се занемарује, посебно истиче Ненад. То је одлично осликао у једној од својих песама где каже: „Све нас гази иста чизма неолибералног капитализма.“
Ненад има свој бенд и често наступа на свиркама и фестивалима широм наше земље.
Професионални спорт је средство за манипулацију људима
„Професионални спорт је средство за манипулацију људима, ништа више. Фокусираш људску свест на неке небитне ствари, ко ће победити, Звезда или Партизан, или ће победити Питер Аертс или овај, једноставно, небитно је. Како то може да допринесе добро човечанству? Никако“- рекао је Пагонис у нашем подкасту.
Овом реченицом, Пагонис је изразио разочараност у то шта се професионални спорт претворио, данас су у првом плану новац и бизнис, а професионални спортисти су ништа више од модерних гладијатора који доносе огроман новац организацијама, тимовима и телевизијама. Оно истинско, на великој сцени се изгубило.
Зато је и рано окончао своју каријеру, увидевши где иде свет, а са њиме и професионални спорт.
Ненад сада ужива у заслуженој пензији са своје двоје дивних малишана, Владмиросом и Тесом, живи у својој кући у Ветернику, а љубав сем музике и борилачких спортова му је и прављење пице. Код куће је направио пећ у којој пече пице, а може се рећи да је постао мајстор и овог заната.
Имао је свој ресторан „Pizza Factory by Pagonis“ у Новом Саду који је настао сасвим спонтано, као место где окупља своје пријатеље али га је продао јер се не види у угоститељству у будућности.
Такође има и свој кик-бокс клуб где је и даље главни тренер Драган Крсмановић Крца, а Ненад младим девојкама и дечацима даје педагошку подршку, савете и штити их да не крену странпутицом и не окрену се лошим навикама, утицајима и улици.
Аутор је књиге „У рингу са животом“ где је оголио свој живот и сваку своју борбу, оне физичке природе, али и оне духовне и душевне.
Својом аутобиографијом мотивисао је многе људе да се покрену и пронађу свој смисао упркос свим тешким тренуцима који су свакодневица свих нас, јер кроз борбу човек увек пронађе смисао у животу, као семе које засадиш које нађе пут да проклија.
