Iza aure genija i gotovo mitskog statusa koji prati ime Alberta Ajnštajna, krije se biografija puna kontradikcija, kontroverzi i detalja koji razbijaju idealizovanu sliku o njemu. Albert Ajnštajn nije bio samo briljantan um koji je promenio nauku, bio je i čovek pun slabosti i postupaka koji danas izazivaju ozbiljne rasprave. Paradoksalno, čovek koji je tragao za jednostavnošću u fizici vodio je izuzetno komplikovan i često haotičan lični život. Još kao dete, Einstein nije bio „mali genije” kakvim ga često zamišljamo. Naprotiv, opisi iz tog perioda govore o dečaku sklonim čestim ispadima besa, ono što bismo danas nazvali pravim „kraljem tantruma”, odnosno detetom koje burno reaguje, viče i teško kontroliše emocije.
Njegov razvoj, takođe, nije bio lak, trebalo mu je čak devet godina da dođe do stabilnog akademskog zaposlenja, uprkos očiglednom talentu. Ajnštajnom privatni život bio je još složeniji. Veza sa prvom suprugom Milevom Marić počela je kao partnerstvo dvoje mladih naučnika, ali se završila u atmosferi emocionalne distance i neravnopravnosti. Istoričari su otkrili da joj je postavljao hladne, gotovo ponižavajuće uslove za zajednički život, među kojima i zahtev da mu se obraća samo kada se on njoj obrati i da ne očekuje bliskost. Njegova brojna neverstva dodatno su urušila brak, koji je okončan razvodom 1919. godine, piše Live Science.
Iza cele priče krije se i jedna od najvećih misterija njegovog privatnog života, tajna ćerka Lizerl, koju je dobio sa Milevom Marić pre braka. Njeno postojanje otkriveno je tek decenijama kasnije, kroz privatna pisma, a sudbina ove devojčice nikada nije do kraja razjašnjena. Pretpostavlja se da je ili umrla veoma rano od bolesti ili da je data na usvajanje, ali za to ne postoje pouzdani dokazi. Ono što dodatno baca senku jeste činjenica da nema tragova da je Ajnštajn ikada pokušao da je pronađe, što ovu priču čini jednom od najpotresnijih i najintrigantnijih epizoda njegove biografije.
Još jedna porodična tragedija dodatno je obeležila njegov život: njihov sin Eduard je patio od šizofrenije i veći deo života proveo u psihijatrijskoj ustanovi.
Nakon svega, oženio se svojom rođakom Elzom, što je u to vreme već izazivalo podignute obrve.
Ironično, novac koji je kasnije dobio za Nobelovu nagradu iz fizike, praktično je završio kao deo njihove razvodne nagodbe. Ni njegov ljubavni život nije bio lišen skandala. Pominje se i afera sa Margaritom Konenkovom 1935, sa šifrovanim imenom „agent Lukas”, za koju se verovalo da je bila ruska špijunka, što je dodatno podgrejalo interesovanje vlasti za njegov život. Upravo zbog svojih političkih stavova i međunarodnih kontakata, Ajnštajn je bio pod nadzorom FBI, a u jednom trenutku gotovo mu je bio zabranjen ulazak u Sjedinjene Američke Države zbog sumnji u njegove političke simpatije.
Ajnštajnova „tamna strana” nije se završavala samo na privatnom planu. Objavljeni dnevnici sa putovanja po Aziji otkrili su i stavove koji danas zvuče šokantno, zapise u kojima na stereotipan i uvredljiv način opisuje narode koje je upoznao. Iako je kasnije bio poznat kao protivnik rasizma, ovi zapisi pokazuju koliko je i on bio samo „proizvod svog vremena”.
Tu je i njegov indirektan odnos prema razvoju atomske bombe. Iako lično nije radio na njenoj izradi, potpisao je pismo američkom predsedniku Franklinu Ruzveltu, koje je upozorilo na mogućnost da nacistička Nemačka razvije nuklearno oružje, što je bio jedan od impulsa za pokretanje projekta koji će dovesti do Hirošime i Nagasakija. Kasnije je izražavao kajanje zbog ove uloge, prenosi History Channel Italia.
Zanimljivo je i da se često citirani podatak o njegovom koeficijentu inteligencije, zapravo, ne može potvrditi, jer nikada nije pouzdano izmeren, pa sve brojke koje kruže ostaju spekulacija.
Možda najneobičniji detalj dolazi nakon njegove smrti. Njegov mozak je uklonjen tokom obdukcije i sačuvan za buduća istraživanja. Danas se delovi tog mozga čuvaju u različitim institucijama, uključujući Prinston univerzitet, gde i dalje naučnici pokušavaju da odgonetnu biološku osnovu Ajnštajnove genijalnosti.
