Rumunija se suočava sa novim talasom političke krize koja bi mogla imati dalekosežne posledice za ovu zemlju, šestu po broju stanovnika u Evropskoj uniji.
Gotovo godinu dana nakon podeljenih predsedničkih izbora, poraženi krajnje desničarski kandidat Đorđe Simion ponovo jača u anketama i izaziva političke potrese u parlamentu.
On planira da pokrene glasanje o nepoverenju vladi, što bi moglo da obori premijera Ilija Bolojana i gurne zemlju u period nestabilnosti, uz ozbiljne posledice po ekonomiju.
Rumunija se suočava sa važnim rokom u avgustu za sprovođenje reformi koje bi joj omogućile pristup oko 11 milijardi evra iz fondova EU, dok analitičari upozoravaju da bi loše upravljanje javnim finansijama moglo dovesti do smanjenja kreditnog rejtinga.
Istovremeno, mere štednje uvedene radi smanjenja budžetskog deficita značajno su narušile popularnost centrističkih i liberalnih političara, što nacionalistima daje priliku da ojačaju svoju poziciju.
Šta se zapravo dešava?
U osnovi krize nalazi se sukob između Bolojana, lidera Nacionalno-liberalne partije, i njegovih koalicionih partnera iz Socijaldemokratske partije (PSD).
PSD je prošle nedelje napustio vladajuću koaliciju i zatražio smenu premijera, nezadovoljan njegovim oštrim merama štednje, poput povećanja poreza i zamrzavanja plata u javnom sektoru, ali i njegovim rigidnim političkim stilom.
Ova stranka sada podržava inicijativu za izglasavanje nepoverenja zajedno sa krajnje desničarskom partijom AUR, koju predvodi Simion.
Premijer je optužio lidera PSD-a Sorina Grindeanua da obmanjuje javnost o saradnji sa Simionom, dok PSD tvrdi da ne ulazi u trajni savez, već samo podržava glasanje protiv vlade, piše Politiko, prenosi Nova.
Stručnjaci upozoravaju da bi ova saradnja mogla biti opasna po demokratiju, jer bi mogla da normalizuje krajnju desnicu u političkom životu.
Zašto je to važno za Evropu?
Nestabilnost u Rumuniji ima šire posledice. Sa oko 19 miliona stanovnika, ova zemlja je važan faktor u EU, posebno zbog svog položaja na istočnoj granici, uz Ukrajinu.
Rumunija takođe gradi najveću NATO bazu na obali Crnog mora i ima ključnu ulogu u regionalnoj bezbednosti. Ujedno je i važan logistički centar za podršku Ukrajini u ratu sa Rusijom.
Međutim, ukoliko bi Simion došao na vlast, postoji mogućnost da bi ta podrška bila smanjena ili prekinuta. On se takođe protivi uticaju Brisela na javne finansije i zajedničkoj migrantskoj politici EU.
Pritisak tržišta i ekonomije
Jedan od najvećih problema je poverenje finansijskih tržišta. Rumunija je 2024. imala najveći budžetski deficit u EU, čak devet odsto BDP-a.
Analitičari upozoravaju da politička nestabilnost mora biti rešena najkasnije do sredine juna, jer će kreditne agencije tokom leta procenjivati stanje u zemlji. Pad rejtinga mogao bi imati ozbiljne posledice po ekonomiju.
Šta sledi?
Do glasanja o nepoverenju, sve strane će pokušavati da obezbede potrebnih 233 glasa za većinu.
Ako Bolojan izgubi, biće smenjen, a predsednik Nikusor Dan započeće konsultacije o formiranju nove vlade. Jedna od opcija je nastavak saradnje liberala i socijaldemokrata, ali uz novog, tehničkog premijera.
Ako Bolojan pobedi, verovatno će nastaviti da vodi manjinsku vladu, dok bi PSD otišao u opoziciju zajedno sa nacionalistima.
Može li Simion do vlasti?
Iako Simion trenutno jača, malo je verovatno da će uskoro postati premijer. Dan je jasno poručio da neće imenovati antievropske partije u vladu.
Njegove šanse više leže u budućim izborima, parlamentarnim 2028. ili predsedničkim 2030. godine.
Kako je došlo do krize?
Bolojan je pre manje od godinu dana preuzeo vlast i započeo sprovođenje bolnih reformi kako bi smanjio budžetski deficit. To je uključivalo povećanje poreza, oporezivanje penzija i zamrzavanje plata, što je izazvalo proteste.
Iako su mere počele da daju rezultate, politička cena bila je visoka, a nezadovoljstvo građana sve veće.
Dodatni problem predstavljaju napeti odnosi između predsednika i premijera, kao i Bolojanova politička nefleksibilnost, koju analitičari često ističu kao ključni faktor krize.
Mnogi Rumuni su umorni od godina korupcijskih skandala i političkih kriza. Situaciju je dodatno pogoršala kontroverza oko predsedničkih izbora 2024. godine, koji su poništeni zbog sumnji na rusko mešanje.
Krajnje desničarski političar Kalin Đorđesku, koji je tada bio favorit, i dalje ima podršku dela javnosti, a protiv njega se vodi postupak zbog navodnog pokušaja državnog udara.
Sve to doprinosi opštem nepoverenju u institucije i demokratiju, dok politička scena ostaje duboko podeljena.
U takvom okruženju, Rumunija se nalazi na raskrsnici, između stabilnosti i dalje političke krize koja bi mogla imati posledice i za celu Evropsku uniju.
