Šef Roskosmosa, Dmitrij Bakanov, ostvario je retku posetu Sjedinjenim Američkim Državama – prvo zvanično putovanje otkako je preuzeo vrh ruske svemirske agencije. Povod? Prisustvo lansiranju ruskog kosmonauta Olega Platonova u letelici kompanije SpaceX, kao i susret sa svojim američkim kolegom, vršiocem dužnosti administratora NASA-e, Šonom Dafijem.
Da li će doći i do susreta sa Elonom Maskom, ostaje da se vidi. Ali ova poseta je značajna mnogo više od mogućeg rukovanja iza zatvorenih vrata.
Diplomatija u orbiti: Zašto je ova poseta važna?
Ovo je, pre svega, politička i diplomatska poseta – ona koja se planira mesecima unapred i zahteva odobrenje sa najvišeg nivoa. To što se dešava upravo sada, u trenutku direktne konfrontacije Moskve i Vašingtona zbog Ukrajine, govori mnogo. To je prvi susret uživo između šefova Roskosmosa i NASA-e od 2018. godine, kada je Dmitrij Rogozin ugostio Džima Brajdenstajna na Bajkonuru.
Rogozinova planirana uzvratna poseta SAD je bila blokirana krajem 2018. godine, uprkos njegovoj spremnosti da se sastane sa Maskom. Njegovo prisustvo na listama sankcionisanih lica Zapada učinilo je takav susret politički toksičnim.
Njegov naslednik, Jurij Borisov, nije ni dobio priliku za razgovore uživo – administracija predsednika Bajdena to je odbila, pozivajući se na političke okolnosti tokom ukrajinske krize. Komunikacija je svedena na nekoliko telefonskih razgovora.
Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i novom postavom u svemirskom rukovodstvu SAD, uslovi za angažovanje su se promenili.
Susret nakon godina tišine tokom Bajdenove administacije
Manje je važno što je američku stranu predstavljao samo vršilac dužnosti – Šon Dafi, koji je na tu funkciju postavljen tek pre dve nedelje – ili to što je NASA u poslednjim godinama imala više smena rukovodstva od Roskosmosa. Dafi ne donosi ključne odluke. On govori u ime Bele kuće.
Simbolika je upravo u tome što je do sastanka uopšte došlo, nakon godina gotovo potpune tišine tokom Bajdenove administracije.
Godišnjica Apolo-Sojuz misije kao signal
Tajming nije slučajan. Sastanak se poklopio sa godišnjicom misije Apolo-Sojuz iz 1975. godine, kada su SAD i SSSR u orbiti spojili svoje letelice, uprkos tenzijama Hladnog rata. Tada su jedni na druge bili usmerili nuklearno oružje. A ipak – rukovali su se u svemiru. Ako su mogli tada, logika nalaže da mogu i sada.
Ruski kosmonaut u američkoj letelici: poruka saradnje
Drugi razlog posete – let ruskog kosmonauta u američkoj letelici – šalje podjednako snažnu poruku: uprkos geopolitičkom sukobu, saradnja je i dalje moguća. NASA sve više zavisi od Maskovih raketa, posebno nakon što je Boingova misija sa letelicom Starliner ponovo doživela zastoj. Sledeći let Starlinera je planiran kao teretna misija; misije sa posadom su na čekanju. Oprez je na prvom mestu.
U tom kontekstu, poseta Roskosmosa deluje kao suptilna forma diplomatije: zašto da se borimo na Zemlji kada možemo da stvaramo u svemiru? Međunarodna svemirska stanica (ISS) ostaje poslednji veliki zajednički projekat Rusije i SAD. Izvan nje – ništa više ne povezuje ova dva svetska pola u miroljubivoj saradnji.
Dva konkretna rezultata razgovora
Iako su tehnička pitanja bila na dnevnom redu, diplomatija je imala prednost. Ipak, dve ključne tačke su izašle u prvi plan:
1. Produžetak rada ISS do 2030. godine?
Sergej Krikalev – specijalni predsednički izaslanik Rusije za svemir – naznačio je da su obe strane načelno saglasne da produže zajedničke operacije na ISS-u do 2030. godine. Rusija je prethodno podržavala stanicu do 2028, očekujući da će do tada lansirati prvi modul svoje nove stanice – ROS (Ruska orbitalna stanica). SAD su već najavile da će podržati ISS bar do 2030, uz mogućnost produženja do 2032.
Krikalev ima više prostora za diplomatske izjave nego Bakanov, koji je čvršće vezan za zvanične direktive. Ipak, poruka je jasna: vrata su otvorena za saradnju i nakon 2028.
2. Potencijal za saradnju u dubokom svemiru
Bakanov je naveo da se razgovaralo i o budućoj saradnji – uključujući mogućnost zajedničkog rada na Ruskoj orbitalnoj stanici i misijama u duboki svemir. Ako pregovori budu uspešni, ISS bi mogao biti produžen i do 2035. godine, a Rusija bi mogla biti uključena u – ili pomoći u oblikovanju – naslednika ISS-a: projekat ISS-2.
Za Trampa, nova globalna svemirska stanica mogla bi se predstaviti kao diplomatska pobeda, potencijalno razmenjena za ustupke na drugim frontovima, poput Ukrajine.
Ako do toga dođe, uloga Rusije u ISS-2, posebno u saradnji sa zemljama BRIKS-a, učinila bi projekat zaista multipolarnim. Stanica ne samo „međunarodna“, već univerzalna.
Mars kao sledeći korak: ključno pitanje budućnosti
I tu je pitanje Marsa – Maskova dugogodišnja opsesija i drugi stub buduće svemirske agende. Sastanak između Bakanova i Maska, ako se desi, bio bi iza zatvorenih vrata i potpuno nezvaničan. Baš kao što je nekada bivši šef Roskosmosa Vladimir Popovkin tajno sreo Maska.
Cilj Bakanova, čini se, jeste da pokaže da ruski vazduhoplovni sektor ima šta da ponudi – da nije relikt, već relevantan partner u sledećem koraku čovečanstva.
Ruski aduti: nuklearna tehnologija i svemirska medicina
A šta bi moglo privući Maskovu pažnju? Rusija ima dva jaka aduta: tehnologiju nuklearnog kosmičkog tegljača i duboko, nenadmašno iskustvo u svemirskoj medicini. Ako se ta sredstva mudro iskoriste, Moskva bi mogla dobiti mesto za stolom projekta Mars – bilo kao partner ili kao rival.
Ukratko, poseta Roskosmosa SAD-u nije samo zbog lansiranja ili rukovanja. To je signal – namerno i strateški poslat – da Rusija i dalje vidi svemir kao prostor za saradnju, a ne za sukob. I da u velikoj praznini iznad nas još uvek ima prostora za zajedničko tlo.
