Да ли кроз одрастање, деца прихватају оно што виде или оно што чују, или су заправо попут сунђера и упијају све што се око њих дешава? Полемика која је актуелна увек када се поведе тема о васпитању јесте та и како и шта деца усвајају из најранијег доба, о чему је у најновијој епизоди подкаста Компас говорио психолог Миодраг Дедић.
-Деца када настану они су табула раса, они тек треба да развију свест о сопственој свести – рекао нам је Дедић на старту разговора и ставио до знања да ти мали људи свет доживљавају онако како им га ми, њихово окружење, представимо.
Деца немају формирану личност до краја
– Деца немају формирану личност до краја, немају формирану свест- додао је психолог, па у даху наставио:
-Па на пример дође до неког неспоразума између родитеља и сада дете може да види, најчешће да тата виче на маму, мама виче на тату, небитно, али некако дете ту почиње да схвата аха ако мене неко угрожава ја се за себе онда изборим тако што вичем на онога ко ме угрожава и онда дете може да одрасте у особу која уместо да саслуша другога, да поразговара, да прихвати да можда није у праву, да покуша да разуме ствари из угла друге особе, ићи ће за викањем, зато што је то неки модел који је покупило из детињства.
Учење по моделу један је од најучесталијих код деце
Учење по моделу један је од најучесталијих код деце, нарочито у најранијем добу и јасно нам показује – оно што ми чинимо, чиниће и дете, а када нас већ опонаша, нека то буде добар пример.
Дедић сматра да је деци неопходно дозволити да експериментишу, уче и греше и да једино на тај начин могу да раде на свом правилном развоју. Наравно уз љубав и пажњу, али и ту морамо бити пажљиви, па чак и умерени.
-Дете треба да научи да ће увек имати нашу подршку, нас као ресурс, али да ми нећемо бити увек ту да све решавамо за то дете. Да ако је неки проблем ту ће мама и тата све да испеглају да реше, да то уклоне. Шта кад нема маме и тате, шта када се први пут налети на неку фрустрацију, шта кад некако сад не знамо шта да радимо.
Како се најбоље препознаје емоционална зрелост?
Мислим да је у том неком смислу дар да је дете мажено, пажено, али исто тако и припремљено на то да може и само да се снађе, да има и капацитете и потенцијале да уради нешто погрешно или да му се деси нешто, па да то превазиђе – рекао је Дедић и истакао:
– Емоционална зрелост се најбоље препознаје кроз тај моменат колико смо ми прилагодљиви.
Дете које одраста у здравој средини, мажено и пажено, али не презаштићено, може да израсте у емоционално зрелу и интелигентну особу и да касније ступа у односе који су такође зрели.
Љубав као полазна тачка свега
– Мислим да је љубав тај неки моменат где дајемо заправо тој другој особи да и она буде особа која нешто може, не може, жели, не жели, хоће, неће. Исто тако та особа даје нама то заправо. И мислим да је љубав тај моменат кад смо све то некако изнели, поставили ствари, оголили се, рекли какве су ствари да ми са том особом налазимо некакав пресек и да кажемо мени ово одговара и ја са овом особом видим да могу нека нова значења, неке нове начине како да посматрамо свет, како да нешто заједнички изградимо – закључио је Дедић.
На шта треба обратити пажњу приликом одрастања, треба ли децу навикавати на руке и како једно мало биће реагује на одбијање, погледајте у нашој новој епизоди, а ми захваљујемо господину Миодрагу Дедићу на издвојеном времену и поучном разговору.
Погледајте целу емисију:
