Na današnji dan 1999. godine potporučnika grčke ratne mornarice Marinos Ricudis osuđen je na dve i po godine zatvora od strane Vrhovnog suda Grčke. On je čovek kome naš narod mnogo duguje i čije ime treba da pamti.
„Kao pravoslavac, ne mogu da učestvujem u napadima na bratski narod“, bila je kratka odbrana kapetana grčke ratne mornarice, Marinosa Ricudisa. On je pre 26 godina odbio naređenje da učestvuje u bombardovanju Jugoslavije i umesto da krene na naš narod, vratio je brod u luku.
Mnogi grčki mornari stali su uz svog kapetana, narod ga je podržao, ali ga je ipak Vojni sud osudio na dve i po godine zatvora. Suđeno mu je pred devet sudova i izbačen je iz službe. Prvo odlikovanje naše zemlje, Marinos Ricudis je odbio, tvrdeći da priznanje za hrabrost ne pripada njemu, nego srpskom narodu. Ipak, Srpska pravoslavna crkva uspela je da mu uruči Orden Svetog cara Konstantina.
Građani Srbije odali su mu počast i oslikavanjem murala sa njegovim likom i zastavama Grčke i Srbije, u Beogradu, a u Nišu je dobio svoju ulicu.
Inače, Grci su masovnim protestima pružili veliku podršku srpskom narodu tokom NATO agresije, a posebnu podršku pružio je kompozitor Mikis Teodorakis, koji je pred nekoliko desetina hiljada ljudi rekao: “Srbi, mi smo uz vas! Mi stojimo pored žrtava naše srpske braće i želimo da naša pesma nađača zvuk sirena koje plaču i fijuk raketa.”
Pesma
Povodom godišnjice pre par godina, Ricudis je objavio pesmu:
„Moja mala slobodna zemljo,
velika moja Srbijo,
sanjao sam te noćas
kako letiš visoko
orao si Nemanjin bila,
sijala,
sletjela mi na ruku,
držala si čudnu, trobojnu ružu
bijelu sa crvenim listovima,
svježu kao da nije otkinuta.
Imala si plave, vječno slobodne oči,
bijele ti bore, junačke linije napisane u istoriji,
prostiru se u tvom letu,
crvene tvoje latice, živa krv u venama tvojih heroja.
Držao sam te u ruci, Domovino moja slobodna, i koračao, koračao,
ponosno koračao, ma kako si lepa bila? Koliko svetla?
Nisam te ostaviti hteo, gde da te spustim?
Ceo je svet moje srce…
