На данашњи дан 1999. године потпоручника грчке ратне морнарице Маринос Рицудис осуђен је на две и по године затвора од стране Врховног суда Грчке. Он је човек коме наш народ много дугује и чије име треба да памти.
„Као православац, не могу да учествујем у нападима на братски народ“, била је кратка одбрана капетана грчке ратне морнарице, Мариноса Рицудиса. Он је пре 26 година одбио наређење да учествује у бомбардовању Југославије и уместо да крене на наш народ, вратио је брод у луку.
Многи грчки морнари стали су уз свог капетана, народ га је подржао, али га је ипак Војни суд осудио на две и по године затвора. Суђено му је пред девет судова и избачен је из службе. Прво одликовање наше земље, Маринос Рицудис је одбио, тврдећи да признање за храброст не припада њему, него српском народу. Ипак, Српска православна црква успела је да му уручи Орден Светог цара Константина.
Грађани Србије одали су му почаст и осликавањем мурала са његовим ликом и заставама Грчке и Србије, у Београду, а у Нишу је добио своју улицу.
Иначе, Грци су масовним протестима пружили велику подршку српском народу током НАТО агресије, а посебну подршку пружио је композитор Микис Теодоракис, који је пред неколико десетина хиљада људи рекао: “Срби, ми смо уз вас! Ми стојимо поред жртава наше српске браће и желимо да наша песма нађача звук сирена које плачу и фијук ракета.”
Песма
Поводом годишњице пре пар година, Рицудис је објавио пeсму:
„Моја мала слободна земљо,
велика моја Србијо,
сањао сам те ноћас
како летиш високо
орао си Немањин била,
сијала,
слетјела ми на руку,
држала си чудну, тробојну ружу
бијелу са црвеним листовима,
свјежу као да није откинута.
Имала си плаве, вјечно слободне очи,
бијеле ти боре, јуначке линије написане у историји,
простиру се у твом лету,
црвене твоје латице, жива крв у венама твојих хероја.
Држао сам те у руци, Домовино моја слободна, и корачао, корачао,
поносно корачао, ма како си лепа била? Колико светла?
Нисам те оставити хтео, где да те спустим?
Цео је свет моје срце…
