Kada čovek ugleda ovu lepotu, poželi da jednostavno da stane i u dubokom miru sa samim sobom i mestom na kojem se nalazi ovde provede sate, dane, nedelje, godine. Manastir Kaona jeste očiti znak kako se duhovnost ogleda u prirodi, okruženju i građevini. Sve diše blagodaću, a mir i spokoj su prva pomisao svakome na ovom mestu. Po legendi, manastir je podigla sestra legendarnog junaka Srbije, Miloša Obilića. U opštini Vladimirci, u ataru sela Kaona, okružen hrastovom i bukovom šumom nalazi se istoimeni manastir, koji je proglašen spomenikom kulture u Srbiji.
Na putu za Boj na Kosovu, Miloš je ožedneo na mestu poznatom kao Ravne livade. Njegova sestra Ikonija otišla je da mu vode sa obližnjeg izvora. Pružajući mu vrč sa vodom, Ikonija reče bratu: „O moj brate, što dobra konja videh, još da je dobro sedlo prema njemu.“ Ona je mislila na divno mesto koje bi priličilo crkvi.
Miloš je navodno tada odgovorio sestri da „napravi sedlo“, odnosno da ovde počne da se gradi manastir, i obećao da će da joj pomogne da ga dovrši kad se vrati sa Kosova. Međutim, Miloš Obilić je na Kosovu, po legendi, ubio turskog sultana Murata, a i sam je tom prilikom izgubio život, pa nije dočekao da se vrati sestrama i dovrši manastir koji je započet.
Posle gotovo 6 vekova ropstva pod Turcima, koje je manastir Kaona izdržao netaknut, bratstvo monaha se uključilo u borbu za oslobođenje i za vreme Prvog srpskog ustanka pretvoren je u bolnicu. U glavnoj crkvi u manastiru čak je čuvano oružje koje je korišćeno za borbu protiv Turaka. Manastir je tokom Velikog rata (1914-1918.) teško oštećen, a ukradena su i zvona. Za vreme komunističke vlasti (1945-1990.) manastir je temeljno i ozbiljno obnovljen, i dobija današnji izgled. Nastava veronauke je uvedena 1977. godine.
Ovde, u posebnom bazenu u obliku krsta, onoga ko se krsti potapaju u svetu vodu, čija je temperatura stalnih 11 stepeni. Ova voda, osim što je sveta, smatra se i vrlo lekovitom, a posebno pomaže kod očnih oboljenja.
Manastir Kaona je mesto gde se prošlost i sadašnjost spajaju. Iako ikone i freske iz prvobitne crkve nisu sačuvane, današnje ikone i freske koje krase manastir su dela ikonopisaca Dragana Marunića i Nikole Lubardića. One predstavljaju vizuelni spomenik veri i posvećenosti, i omogućavaju posetiocima da se povežu sa duhovnošću na jedan potpuno novi način.
Glavna crkva manastira Kaona, Crkva Svetog Arhangela Mihaila, sagrađena je na temeljima stare crkve, koja je sazidana 1892. godine, pa kasnije rušena, i pripada vizantijskom stilu. Ovaj manastir je važan deo srpske istorije i kulture. Ovo je mesto gde se vera ne samo praktikuje, već i doživljava. Ovde, u manastiru Kaona, vera postaje iskustvo koje se može dodirnuti, osetiti i živeti.
