U šetnji pored rečice glavnom promenadom Vrnjačke banje, pažnju privlače stare raskošne vile u stilu secesije, danas uglavnom obnovljene. Vrnjčani ističu da one svedoče kako se u njihovom mestu ne samo lečilo, već da se stvarala i istorija.
Na tablama ispred vila na kojima su danas ispisane njihove, u jednom periodu zaboravljene priče, ističe se da su zbog nadaleko poznatih mineralnih izvora u njima odsedale krunisane glave, pisci, glumci i političari. Da su se pisala velika dela, ali i donosile važne odluke.
Vila Turkulović
Jedna od najpoznatijih je nekadašnja vila „Turkulović”. Podignuta je tridesetih godina 20. veka, a po prospektu iz 1936. imala je 25 luksuznih soba i bila je okružena parkom i ružičnjacima. U svim prostorijama imala je centralno grejanje sa toplom i hladnom vodom. U vili je ordinirala kao zubni lekar Miroslava, supruga vlasnika Dragutina Turkulovića. U njoj su živele i njihove naslednice, dve najlepše Vrnjčanke po sećanjima i pisanim opisima savremenika, Teodora Dora i Afrodita, zbog čijih vretenastih tela su mnogi žurli na kupanje. Nemci su ovde 1941. smestili svoj štab. Ovo zdanje je najpoznatije po tome što su u njemu oni 1944. godine isplanirali operaciju Desant na Drvar.
Nazvali su je Konjički skok po mozaiku sa figurom vilinog konjica, na sredini crno-sivog mermernog poda u holu, koji nam pokazuje osoblje vile. Vila je posle rata nacionalizovana, vlasnicima nije ostavljen nijedan stan, otišli su iz Banje, a po nekim napisima dve lepotice su u progonima neistomišljenika tragično završile. Dugo je ovde hotel Ministarstva unutrašnjih poslova koji se zove „Promenada”. Kako još dodaju, vila je s pročelja sačuvana u starom izdanju, dok je veći hotelski deo posle rata dograđen.
Vila Arnovljević
Tridesetak koraka od nje nalazi se vila „Arnovljević”, jedna od najstarijih u Vrnjačkoj banji, građena od 1903. do 1906. godine. Zidana je u stilu secesije sa floralnim motivima i atraktivnom zaobljenom kupolom. U dugoj istoriji menjala je imena. Zvala se i „Nadežda”, „Sutjeska”, u novija vremena kada je obnovljen i vila „San”, a danas je to vila „Emilija”. Posle Drugog svetskog rata u njoj je često boravio književnik Antonije Isaković. U vilama banje su odsedali i Ivo Andrić, Miroslav Krleža, sovjetski književnik Maksim Gorki…
Vila Zora
U daljoj šetnji, na sredini ulice nailazimo na vilu „Zora” u kojoj je danas smeštena Narodna biblioteka. Podigao je početkom 20. veka trgovac Kosta Veljović, davši joj ime po svojoj ženi Zori. Imala je 19 soba za smeštaj gostiju koji su dolazili na banjsko lečenje. Dr Miodrag Mišić dvadesetih godina osniva Banjsku polikliniku, u vili koju je otkupio njegov otac.
Vila Avala
Vila „Avala” čeka obnovu. Na mestu gde je ovo oronulo zdanje, osamdesetih godina 19. veka mehandžija Kosta Petrović Rakica izgradio je prizemnu zgradu sa 16 sobna za izdavanje, terasom i kuhinjom, a u dvorištu je bila i prva vrnjačka pekara. Početkom 20. veka, otkupljuju je trstenički trgovac Boško Janković dograđuje sprat, ne menjajući stilske oblike. Tokom Prvog svetskog rata u vili je bio pansion za oporavak ranjenika i za smeštaj osoblja Crvenog krsta Velike Britanije, a tokom tridesetih ordinacije poznatih lekara.
Vila Snežnik
Stara i obnovljena vila „Snežnik” sačuvala je svoju oranž boju ispresecanu velim fasadnim linajma, sa kosim krovom pokrivenim žljebljenim crepom, sa terasama od kovanog gvožđa. U vili romantičnog izgleda Desanka Maksimović odsedala je u sobi 103, sa pogledom na promenadu i izvor „Snežnik” preko puta. Ovde je napisala „Molitvu za ljubav” i još nekoliko svojih poznatih pesama. „Inspiracija za ovu pesmu, kažu u vili, bila je ljubav učiteljice Nade i oficira Relje.
U Prvom svetskom ratu Relja odlazi na front, gde se zaljubljuje u prelepu Grkinju. Relja i Nada više se nisu videli. Uplašene pričom o Nadi koja zauvek ostaje sama, mnoge Vrnjčanke svoju ljubav ‘vezuju’ katancem na Mostu ljubavi, bacajući potom ključić u Vrnjačku reku”, ispričala je Mina Stanojević iz TO Vrnjačka banja.
Tužna priča
Tužna priča, inače. vezana je i za vilu „Trajković” na nedalekom Čajkinom brdu. U njoj je sa roditeljima i sestrama živela Sloboda Trajković, verenica Ive Lole Ribara i ćerka vrnjačkog apotekara. Lolu je upoznala studirajući hemiju u Beogradu. Kad je Ivo otišao u rat, sakrivala se u vili.
Nemci su je pronašli u tražili da pošalje pismo i namami voljenog u zamku Gestapoa. Odbila je i odvedena je u logor u kom je ugušena u gasnoj komori zajedno sa porodicom. Ivo Lola napisao joj je jednu od najlepših ljubavnih pesama koju nikad, na žalost, nije pročitala. Kako kaže sagovornica, table sa pesmom kao i drugim sličnim pričama postavljene su ispred tridesetak vila koje svedoče o zanimljivoj istoriji pored vrnjačkih izvora.
