Lionel Mesi, po mnogima najbolji fudbaler svih vremena, dao je opsežan intervju za španski list Sport, a mi ga prenosimo u potpunosti:
„Čudan osećaj ostao je u meni nakon što sam otišao, zbog načina na koji se sve dogodilo, i zato što sam svoje poslednje godine odigrao bez publike na tribinama. Nakon svega što sam u Barseloni proživeo, nisam otišao onako kako sam zamišljao, niti onako kako sam sanjao.“
„Uvek sam zamišljao, kao što sam i rekao, da ću završiti celu karijeru u Evropi i u Barseloni, a zatim doći ovde, kao što sada činim, jer je to bilo moje razmišljanje i moja želja. Trenutak oproštaja bio je takođe pomalo čudan, zbog okolnosti i svega što ga je okruživalo.“
Nostalgija za vremenom provedenim u Barseloni
„Verujem da će ljubav ljudi uvek ostati, kao što sam rekao, zbog svega što smo zajedno proživeli. Prelepo je. Sve što do mene dolazi iz Barselone, od ljudi i iz tog razdoblja koje smo proživeli zajedno, ispunjava me nostalgijom i velikim emocijama.“
„Iskreno, mnogo mi nedostaju ti trenuci. Možda u njima sada uživam više nego tada, jer smo tada bili uhvaćeni u vrtlog uzastopnih utakmica, fokusirani samo na sledeću, ne shvatajući šta zapravo postižemo. Ali danas, kada na sve to gledam mirno i s odmakom od dve godine, ponovo proživljavam ta sećanja dublje i lepše nego ranije.“
„To je trajalo veoma dugo. Bilo je to 16 godina sa prvim timom, a mislim oko 20 ili 21 godina otkako sam stigao u Barselonu, kada sam imao 12 godina. Dakle, to je vrlo dug period, ispunjen životnim događajima, i potpuno je prirodno da ta ljubav zauvek ostane.“
Istorija se nikada ne zaboravlja
„Pojavljuju se novi igrači i novi navijači, ali istorija se nikada ne zaboravlja. Ne samo kada je reč o meni, već o svima koji su prošli kroz klub. Postoje veoma važni ljudi koji su doprineli i pomogli da klub postane veći i jači. Na njih će se uvek s ljubavlju sećati, i to se nikada neće izbrisati.“
„Najradosniji trenutak? Teško mi je izdvojiti samo jedan. Imao sam priliku da proživim mnogo divnih trenutaka. Obično, kad govorimo o sreći, mislimo na trofeje i uspehe, na sve velike stvari koje smo postigli. Prva šesterostruka kruna s Gvardiolom bila je nešto posebno. Isto tako i poslednja Liga šampiona s Luisom Enrikeom. Ne znam šta da izdvojim jer je bilo toliko prelepih stvari u Barseloni. U sebi nosim sve što sam proživeo u tom periodu, sve u čemu sam sazreo kao osoba i kao igrač.“
„Nosim sa sobom sva ta sećanja. Kada pogledam fotografije ili snimke iz prošlosti, vraćaju mi se blicevi tih dana, tih sezona, svega što smo proživeli, i osećam zahvalnost za sve to.“
„Šta mi ostaje kada izuzmemo sve te trofeje i pobede? To što sam bio deo Barselone. Da sam stigao kao malo dete, odrastao u klubu i proveo ceo život u Barseloni. Zahvalan sam Bogu što me je tamo doveo kao dete. Takođe sam zahvalan što su mi deca rođena u tom gradu. Toliko je stvari koje nosim u sebi, ne samo iz kluba, već i iz samog grada u kojem sam proveo ceo svoj život.“
Naravno da i dalje pratim Barselonu
„Naravno da i dalje pratim Barselonu. Posebno zato što smo sada grupa bivših igrača koji žive blizu jedni drugih. Uvek razgovaramo i razmenjujemo mišljenja o tome šta se dešava u klubu, komentarišemo rezultate i način igre.“
U PSŽ-u se nisam osećao prijatno u onome što najviše volim
„Ponekad se čini da je PSŽ za mene bio pakao, ali nije bio. Kada kažem da mi tamo nije bilo dobro, mislim na to da se nisam osećao prijatno u onome što najviše volim – igranju fudbala, treninzima i utakmicama. Jednostavno se nisam osećao kao ja.“
„Ali iskreno, na porodičnom nivou to je bilo prelepo iskustvo – grad je neverovatan i mnogo smo uživali. To nam je bilo prvi put da smo napustili Barselonu i sve nam je bilo novo, pa je to bilo i teško razdoblje. Ne zbog povrede ili nečeg sličnog, već jednostavno zato što se tako dogodilo. Ali zaista, nisam bio opušten u svakodnevnom životu niti u poslu koji volim.“
U Majamiju je sve u redu
„U Majamiju je, međutim, sve u redu. Uživamo u gradu i svakodnevnom životu. I kao što sam ti malopre rekao, život nam je veoma sličan onome koji smo imali u Kasteljdefelsu: klub je blizu, škola dece je takođe vrlo blizu, i sve nam je dostupno i praktično. Živimo izvan centra, a Majami je zaista prelep, ali saobraćaj tamo zna da bude iscrpljujuć.“
„Imam veliku želju da se vratim u Barselonu. Mnogo nam nedostaje Barselona. Moja supruga, deca i ja stalno pričamo o gradu, a ideja je da se vratimo i ponovo tamo živimo. Imamo naš dom i sve tamo, i to je ono čemu se nadamo.“
Povratak u Barselonu
„Veoma se radujem da posetim stadion kada njegova obnova bude završena, jer otkako sam otišao u Pariz, nisam se vratio na Kamp Nou. A onda se ekipa preselila na Monžuik. Biće neobično i emotivno vratiti se na novi stadion i ponovo ga videti, jer prošlo je mnogo vremena otkako sam ga poslednji put video. To će biti veoma dirljiv trenutak – ponovo ću proživeti sve uspomene, čak i ako je stadion sada drugačiji.“
„Zahvaljujem navijačima na stalnoj ljubavi i mogu samo da kažem – hvala vam od srca. Volim da igram fudbal i da se takmičim. Ne volim da gubim od bilo koga. Svaki put kad zakoračim na teren, ulazim s namerom da pobedim, ili bar da pokušam.“
„Volim da se takmičim, i dolazak u Majami bio mi je izazov, kao i mojim saigračima koji su došli sa mnom. Došli smo u klub koji je bio relativno nov, još u razvoju, i cilj je bio da ga učinimo konkurentnim klubom – da se bori za trofeje i nastavi da se razvija. Mislim da smo u tome uspeli.“
„Veoma sam srećan zbog svega što smo postigli tokom ovih godina. Dok god mogu da igram i fizički se osećam dobro, nastaviću istim putem – takmičiću se, boriću se i uvek davati sve od sebe. Kada osetim da mi telo više ne pomaže ili da više ne uživam u tome, to će biti pravi trenutak da stanem. Ali za sada uživam i osećam se dobro, i zato idem dalje.“ – istakao je Leo Mesi.
