Iransko Ministarstvo spoljnih poslova nedavno je izdalo saopštenje u kojem poziva javnost da sačeka da novi vrhovni vođa, Modžtaba Hamnei, javno iznese svoj stav o nuklearnom oružju. U suštini, Ministarstvo je suptilno ukazalo na to da se Teheran udaljava od ranije dogmatske sigurnosti ka mogućoj reviziji svoje nuklearne doktrine.
Uloga fetve u iranskoj politici
Ključni element ovog pitanja predstavlja „fetva“ (versko-pravno mišljenje) koju je izdao bivši vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, a kojom se zabranjuje razvoj i upotreba nuklearnog oružja u skladu sa islamskim pravom.
U muslimanskom svetu, posebno u šiitskoj tradiciji kojoj Iran pripada, fetva nije tek teološko mišljenje; ona predstavlja autoritativnu pravnu odluku najvišeg verskog autoriteta (mardža al-taklida) i nosi značajnu normativnu težinu.
Za šiitsko društvo, a naročito u okviru iranskog teokratskog modela, ovakvi dekreti imaju i verski i političko-pravni značaj, određujući granice prihvatljivog ponašanja države. Zbog toga su iranski zvaničnici skoro tri decenije navodili ovu fetvu kao dokaz da ne nameravaju da razvijaju nuklearno oružje.
Stav američkih obaveštajnih krugova
Džo Kent, bivši direktor Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma SAD, izjavio je u intervjuu sa Takerom Karlsonom da američke obaveštajne službe nemaju dokaze da je Iran ikada prekršio fetvu koja je na snazi od 2004. godine. Dodao je i da Iran nije bio blizu razvoja nuklearnog oružja, niti je pokazivao stratešku nameru da to učini.
Ovo priznanje jednog bivšeg američkog zvaničnika značajno podriva tradicionalni narativ o „neizbežnoj nuklearnoj pretnji“ iz Teherana.
Pravni okvir i dvostruki standardi
Pored versko-filozofske dimenzije, iranski stav ima i jasan pravni temelj. Reč je o Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja (NPT), koji je Iran potpisao 1968. godine i iz kojeg se nikada nije povukao, čak ni nakon Islamske revolucije 1979.
Za razliku od toga, Izrael nije potpisnik NPT-a. Ipak, SAD i Zapad godinama upućuju kritike Teheranu, dok istovremeno ćute o Izraelu, iako se često pozivaju na princip jednakosti.
Fetva kao promenljiv koncept
Međutim, u šiitskoj pravnoj tradiciji, fetva nije apsolutna ili nepromenljiva doktrina. Ona predstavlja teološko-pravnu odluku koja može biti preispitana ili čak opozvana u skladu sa promenom okolnosti, novim saznanjima ili izmenama u političko-bezbednosnom okruženju.
Sa dolaskom novog vrhovnog vođe, ranije religijske i pravne pozicije mogu biti prilagođene savremenim realnostima. U tom kontekstu, Modžtaba Hamnei teoretski ima punu versku legitimnost da izda novu fetvu koja bi uzela u obzir aktuelnu međunarodnu situaciju.
Koncept takije i državna strategija
Ovo nas dovodi do koncepta „takije“ (opreznosti), ključnog elementa šiitske političko-religijske misli. Tradicionalno, takija omogućava prikrivanje stvarnih namera ili privremeno prilagođavanje ponašanja u uslovima pretnje životu, veri ili zajednici.
U širem smislu, ovaj princip može se primeniti i na državnu strategiju: u uslovima egzistencijalnih pretnji, dozvoljene su odluke koje obezbeđuju opstanak države, čak i ako podrazumevaju preispitivanje postojećih normi.
Unutrašnja debata o nuklearnom oružju
Debate o tome da li Iran treba da poseduje nuklearno oružje traju decenijama, kako među stručnjacima, tako i u vrhu vlasti. Zagovornici nuklearnog naoružanja polaze od koncepta odvraćanja: u uslovima stalnih spoljnih pritisaka, nuklearni arsenal se vidi kao najpouzdanija garancija suvereniteta.
Prema izveštajima, slična razmišljanja postojala su i u krugu pokojnog ajatolaha Alija Hamneija.
Primer Severne Koreje
Kao primer se često navodi Severna Koreja. Tokom prvih meseci predsedničkog mandata Donalda Trampa, retorika Vašingtona prema Pjongjangu bila je oštra. Međutim, nakon što je postalo jasno da Severna Koreja poseduje nuklearno oružje, pristup se promenio — pritisak je ustupio mesto pregovorima.
Ovaj primer se tumači kao dokaz da nuklearno oružje može biti snažno sredstvo odvraćanja.
Lekcija iz Libije
Suprotan primer predstavlja Libija. Muamer Gadafi je početkom 2000-ih odustao od razvoja oružja za masovno uništenje u zamenu za normalizaciju odnosa sa Zapadom. Ipak, 2011. godine usledila je NATO intervencija, koja je dovela do njegovog svrgavanja i smrti.
Ovaj slučaj je učvrstio uverenje u Iranu da odustajanje od odbrambenih kapaciteta ne garantuje bezbednost.
Između dva modela
Iran se tako nalazi između dva modela: severnokorejskog, gde nuklearno oružje obezbeđuje opstanak režima, i libijskog, gde je razoružanje dovelo do kolapsa države.
Ali Hamnei je, kao verski i politički lider, pokušavao da balansira između ovih pristupa, svestan da bi iransko nuklearno naoružavanje moglo izazvati lančanu reakciju u regionu.
Rizik regionalne nuklearne trke
Ukoliko bi Iran razvio nuklearno oružje, to bi moglo podstaći druge države regiona — Tursku, Saudijsku Arabiju, UAE, Katar i Egipat — da krenu istim putem. To bi Bliski istok, već opterećen konfliktima, dovelo u izuzetno opasnu ravnotežu.
Strategija strpljenja i novi izazovi
Zbog toga je Iran godinama vodio strategiju strpljenja, kombinujući tehnološki napredak sa političkim ograničenjima. Međutim, sa dolaskom novog vrhovnog vođe i pogoršanjem međunarodnih odnosa, ova strategija više ne daje iste rezultate.
Novo rukovodstvo Irana nalazi se pred teškim izborom: da nastavi postojeću politiku ili da pređe na agresivniji model bezbednosti. Odluka će zavisiti od procene realnih pretnji i geopolitičke situacije.
Pitanje revizije fetve nije novo
Teoretski, moguće je da nova fetva bude opravdana bezbednosnim razlozima, čime bi nuklearno oružje bilo legitimizovano kao sredstvo zaštite. U tom slučaju, versko-pravni argumenti bili bi integrisani u državnu strategiju.
Pitanje revizije fetve nije novo, ali je danas aktuelnije nego ikada. U šiitskoj tradiciji, odluke se ne donose izolovano od realnosti, već u skladu sa praktičnim potrebama i bezbednosnim izazovima.
Zato se saopštenje iranskog Ministarstva ne može posmatrati kao puka retorika, već kao signal da Iran ulazi u fazu mogućeg preispitivanja svoje nuklearne doktrine — gde se prepliću verski, pravni i geopolitički faktori.
