Krajem maja, Donald Tramp je otpustio direktorku Američke kancelarije za autorska prava. Dan ranije, Kancelarija je objavila izveštaj pod nazivom „Autorska prava i veštačka inteligencija, deo 3: Obuka generativne veštačke inteligencije“.
Za tehnološke kompanije koje su uložile velike sume u Trampov dolazak na vlast, ovaj izveštaj je predstavljao objavu rata: doveo je u pitanje održivost odbrane poznate kao „poštena upotreba“ (fair use), na koju se oslanjaju OpenAI, Meta i druge tehnološke firme kako bi neograničeno prikupljale podatke sa interneta za obuku svojih modela.
Borba za autorska prava u britanskom parlamentu
Zaštita autorskih prava je samo jedno od mnogih spornih pitanja koje donosi razvoj veštačke inteligencije. Nakon vladine javne rasprave, ovo pitanje se žustro raspravlja u britanskom parlamentu, konkretno između vlade, koja kontroliše Donji dom, i Doma lordova.
Baronisa Biban Kidron, koja predvodi borbu za nosioce autorskih prava, izjavila je: „Vlada želi da pokloni vlasnička prava onima koji su ih stekli, u ime rasta, rasta i rasta. Ali vlada ne može da kaže kome će taj rast pripasti, niti koliki će biti. Jedino u šta su svi sigurni — vlada, opozicija, kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom i oni kojima se oduzimaju prava — jeste da taj rast neće pripasti kreativnim industrijama.“
Zašto je zaštita intelektualne svojine važna?
Osnovni principi ovde nisu kontroverzni. Kao društva, saglasni smo da intelektualna svojina mora biti zaštićena. Pravedno je da ljudi imaju koristi od svog rada. Stoga je pravedno i da kompanije koje razvijaju i objavljuju knjige, muziku, filmove i slično imaju koristi od sopstvenog truda.
Osim što je pravedno, to je i ekonomski korisno — stvara ekonomsku vrednost. Ako neka kompanija želi da koristi tuđu kreativnost, treba da plati za to. Zato civilizovane zemlje priznaju autorska prava.
Složenost i izazovi trajanja i sprovođenja autorskih prava
Ipak, intelektualna svojina, a posebno autorska prava, otvaraju mnoga kompleksna pitanja. Jedno od njih je trajanje te svojine. U Velikoj Britaniji, knjige, muzika i filmovi su zaštićeni 70 godina nakon smrti autora. To jeste proizvoljno, ali to je zakon. Drugo pitanje je sprovođenje tih prava.
Kako ističe Kidron, autori imaju pravo da znaju kada se njihova dela koriste u obuci algoritama. Pošto je krađa autorskih prava postala anonimna, nosioci prava ne mogu da ih zaštite. Veliki problem je — nedostatak transparentnosti.
Stav vlade: taktička popustljivost ili pragmatizam?
Starmerova vlada tvrdi da je otvorena za razne opcije. Ali još uvek nije odbacila scenario „iskoristite šta god želite“. Jedan razlog za to bi mogao biti strah da bi uvođenje transparentnosti naljutilo američku vladu — koja je već sumnjiv saveznik — jer su tehnološke kompanije u SAD veoma uticajne.
Drugi razlog može biti uverenje da će ekonomski dobici od povoljnog odnosa prema industriji veštačke inteligencije nadmašiti štetu koju će pretrpeti kreativne industrije. Treći razlog je možda sumnja da bi zahtev za transparentnošću uopšte bio sprovodiv.
Kreativne industrije kao ekonomski i kulturni temelj
Ovi stavovi možda nisu nerazumni. Ali postoje ozbiljni kontraargumenti. Vlada sama procenjuje da su kreativne industrije 2022. godine stvorile 126 milijardi funti dodate vrednosti (5% BDP-a) i zapošljavale 2,4 miliona ljudi. Otvoreno je pitanje da li će industrija veštačke inteligencije ikada dostići taj nivo u Velikoj Britaniji.
Osim toga, kreativne industrije predstavljaju najbolje što Velika Britanija, pa i čovečanstvo, ima da ponudi. Ideja da se njihov rad pokloni besplatno je — odvratna.
Posledice „brzog delovanja“ tehnoloških kompanija
Takođe, teško da više možemo verovati ovoj industriji. Njihov moto je „kreći se brzo i ruši stvari“. Pa, rušili su — između ostalog, mentalno zdravlje mladih, a u mom ličnom slučaju, putem „dipfejk“ videa, narušili su kontrolu nad širenjem finansijskih prevara.
Istorijski presedani i nepromenjeni motivi
Zanimljivo je da tokom većeg dela 19. veka SAD uopšte nisu priznale međunarodna autorska prava u domaćem zakonodavstvu. Sam Entoni Trolop se oštro žalio na krađu autorskih prava nad svojim knjigama: „Hrabro se tvrdi da vole da prisvajaju tuđu imovinu, i da će, pošto to mogu činiti nekažnjeno, nastaviti tako. Ali, koliko sam ja mogao da procenim, taj argument ne dolazi od naroda, već od izdavačkih levijatana i političara koje su ti levijatani pridobili za svoje interese.“ Danas su levijatani drugačiji — ali motiv je isti.
Partnerstvo, a ne ropstvo
Kako Kidron zaključuje, postoji prilika za dobar odnos između tehnoloških giganata i kreativnih industrija. „Ali ovaj primorani brak, po uslovima ropstva — to nije taj odnos.“ I s tim se slažem.
