Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu, počela je 1914. godine na frontu širokom oko 200 kilometara od Beograda do Guče. Srpska vojska je posle mesec dana teških borbi do nogu potukla Petu i Šestu austrougarsku armiju pod komandom generala Oskara Poćoreka.
Srpska vrhovna komanda (SVK) se nadala da će joj nabujale reke i močvarne obale pomoći u zaustavljanju prodora i izdaje direktivu da se kota Čovka mora po svaku cenu zadržati, jer je planirala da sa tih pozicija krene u protivnapad. Srpske trupe uspele su da zadrže Austrougare nekoliko dana zbog loše procene Oskara Poćoreka da su tu stacionirane srpske zaštitnice. Zbog toga on 20. novembra u borbu uvodi 15. i 16. korpus VI armije.
Uvođenje novih snaga primoralo je I armiju (koja je bila brojčano nađačana) da se povlači. Ona u noći 21. na 22. novembar zauzima nove položaje na grebenu Suvobora. Ali već tokom popodneva 22. na liniju fronta izbijaju Austrorugari.
Protivnapad
Živojin Mišić počinje da planira protivnapad sa Suvoborskih položaja. Ali zbog teškog stanja u Maljenskom odredu odustaje od te ideje. To se pokazalo kao dobra procena, jer austrougarska vojska već 24. novembra u ogorčenoj borbi razbija Maljenski odred (u borbi je poginuo i komandant odreda). Ovaj poraz primorava levo krilo Prve armije na povlačenje na liniju Igrište-Babina Glava-Podovi. Napredovanje austrougarskih trupa nastavlja se zauzećem kote Čovka. Zbog toga se Moravska divizija I poziva povlači na Kremnicu, što primorava povlačenje desnog krila III armije.
Živojin Mišić 26. novembra ocenjuje situaciju u kojoj se I armija nalazi kao jako lošu. Stoga se odlučuje da ostane na trenutnim položajima još nekoliko dana da ne bi ugrozio ceo front srpske vojske. Ali se ne izlažući mogućem porazu i da na vreme povuče glavninu snaga na položaje zapadno od Gornjeg Milanovca. Odnosno liniju Lipe-Tripavac-Mramor(457)-Glavica(530)-leva obala Dičine, kao i povlačenje obezbedi zaštitnicama.
Shodno razvoju situacije, odnosno usled gubitka: Konatice, Lazarevca, Čovke, Guboša i Maljena, srpska vrhovna komanda odlučuje da izvrši pripreme za povlačenje na nove položaje, na šta ju je nagonio i suviše širok front. Srpska vrhovna komanda istog dana premešta svoje sedište iz Beograda u Kragujevac. Kao poslednji pokušaj da se neprijateljsko nadiranje zaustavi, izdata je direktiva Obrenovačkom odredu da izvrši napad na Austrougare kod Konatice i Stepojevca, a II armiji da pomogne ovaj napad.
Posledice bitke
Kolubarska bitka je značajna zbog toga što Austrougarska nije uspela da svojim snagama uništi Kraljevinu Srbiju. Zbog toga su Centralne sile i tokom 1915. godine primorane da se bore na tri fronta. I što je još bitnije Nemačka je bila primorana da pošalje pomoć u ljudstvu na Balkanski front. Time su oslabljene njene snage na preostala dva fronta, a samim tim i njene šanse da uspešno eliminiše jedan od njih.
