Iako bi se svaki, pa i srpski državnik složio s izrekom koja se pripisuje premijeru Ujedinjenog Kraljevstva Vinstonu Čerčilu, izrečenom po nemačkom napadu na Veliku Britaniju u Drugom svetskom ratu a na predlog da se tamošnji vojni budžet popuni funtama namenjenim kulturi – da ukoliko nema kulture, šta onda treba da se brani, budžet za kulturu u Republici Srbiji svake godine je sve manji, mahom iznosi oko polovine postotka BDP-a, dok je 2023. bio tek 0,67 odsto BDP-a.
Ili – Srbija odvaja šest puta manje sredstava za kulturu nego Slovenija, tri puta manje nego Hrvatska, dva puta manje nego Crna Gora.
Upravo činjenicu da su im zarade drastično manje nego u regionu, ali i niže od republičkog proseka istakli su članovi Beogradske filharmonije (BF) koji su se obratili publici i saopštili u kakvim uslovima rade.
„Pronoseći ime našeg grada i zemlje širom sveta, svaki put se suočavamo sve više sa činjenicom da smo u svom gradu i u svojoj zemlji tako visoko obrazovani, a tako nisko vrednovani. Da tako dobro i mnogo sviramo, a da smo tako malo i loše plaćeni. Da san o novoj dvorani Filharmonije našeg velegrada sve više bledi, dok publika u Skoplju, Podgorici, Tirani na javi uživa u gledalištima kakva dolikuju glavnim gradovima“, istaknuto je u apelu BF.
Male plate – ugroženost opstanka orkestara
Kolegama su se potom pridružili i Orkestar opere Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu, te Hor opere i ansambl i solisti baleta iste kuće, ali i Orkestar Narodnog pozorišta (NP) u Beogradu. Institucije koje grade srpski kulturni identitet u poslednjih sto i više godina.
„Govorimo o veoma niskim platama, najnižim primanjima muzičara u regionu, o sali koja je bila izvesna, pa više nije izvesna, o tekućim problemima s kojima se susrećemo decenijama, a nadamo se da ovo neće biti pitanje i za sutra“, precizirao je za RT Balkan perkusionista BF Aleksandar Radulović.
Komentarišući susret premijerke Ane Brnabić sa članovima BF i SNP, rekao je da bi voleo da se zaista organizuje radna grupa u kojoj će biti ljudi iz resora kulture, uključujući iz BF, osobe koje zaista razumeju problematiku, a ne individualci koji su željni lične koristi na nekoliko godina, te dodao da nažalost od oktobra kada su imali štrajk upozorenja do danas ništa konkretno nije pokrenuto iako obećanja postoje.
Sve tri kuće u svojim apelima pomenule su, pored zarada, brojne druge probleme s kojima se suočavaju, od stanja zgrada, sala, dotrajalih instrumenata, koncertnih uniformi i sl., ali insistiraju na tome da su primanja ključna.
„Ako nemate dobru ponudu plate, nećete imati dobru konkurenciju na audiciji, što znači da će se orkestri gasiti jedan po jedan jer će mladi odlaziti u inostranstvo – to je po nama suština. Većina mojih kolega radi po više poslova ne bi li mogli da prežive a svi bi želeli samo da muziciraju“, kaže Radulović.
Na problem osipanja orkestra ukazuju i iz Narodnog pozorišta, gde se nisu podmladili godinama, budući da postoji i problem oko sistematizacije i otvaranja novih radnih mesta, premda je angažovano nekoliko mladih honoraraca kao ispomoć.
„Orkestar Narodnog pozorišta veoma mnogo radi, to je najangažovanija sekcija u ovom teatru budući da pokriva opere, balete, predstave, uz svakodnevne probe. Ljudi daju maksimum, a visinom primanja su poniženi, ne mogu da žive od svog rada, što na duge staze dovodi do ugroženosti opstanka orkestra“, poručuju muzičari iz nacionalnog teatra, te ističu da je njihova profesija posebna jer školovanje traje veoma dugo, kao i da svi u orkestru imaju i doktorate i magistrature.
Međunarodni monetarni fond i štednja u kulturi
Međutim, i pored premijerkinog obećanja da je Vlada Srbije spremna da doprinese boljem položaju umetnika, treba ukazati na to da problem s budžetskim izdvajanjem za kulturu seže do Međunarodnog monetarnog fonda i njegovih instrukcija za mere štednje koje se uvek odnose na zdravstvo, obrazovanje i kulture, sektore koji ne donose profit.
Južnokorejski ekonomista Ha-Džun Čang u knjizi „Loši Samarićani: Mit o slobodnoj trgovini i tajna istorija kapitalizma“ ističe da SAD i zemlje Zapadne Evrope preko MMF-a i Svetske banke nameću neoliberalni koncept otvorenog tržišta siromašnijim zemljama, odnosno da su počeli da postavljaju uslove oko budžeta, pravdajući time da su budžetski deficiti glavni uzrok problema.
„Nakon dužničke krize Trećeg sveta 1982. godine, uloge MMF-a i Svetske banke su se dramatično promenile. Počeli su da vrše mnogo jači politički uticaj na zemlje u razvoju (…) u oblasti kao što su vladini budžeti, industrijska regulativa, poljoprivredne cene i tako dalje“, piše Ha-Džun Čang.
U poslednjoj deceniji i evropske zemlje su pogodila velika smanjenja budžeta za kulturu. Ta mera je pre svega potresala dužničke države Grčku i Italiju. Grčka je od 2009. smanjila budžet za kulturu za čak 35 odsto, a restriktivne mere u Italiji dovele su npr. Galeriju Ufici da radi opstanka iznajmljuje prostor za modne revije.
Ipak uvek ostaje nada da se može odupreti diktatu MMF-a, te da će Srbija zaista nakon višedecenijskog nemara prema svojim umetnicima i kulturi, pored sporadičnih izleta, tu praksu izmeniti.
„Ako smo referentni da stanemo rame uz rame sa svetskim orkestrima na sceni Karnegi hola, da sviramo u svim vodećim dvoranama sveta, trebalo bi da imamo adekvatan tretman kod kuće. Kultura ne može da izgubi ako se neguje“, zaključio je za RT Balkan perkusionista Aleksandar Radulović.
