Ukoliko preduzeće u kom su zaposlene trudnice ili porodilje na bolovanju, ode u stečaj ili likvidaciju, po svoj prilici, one ostaju bez primanja koja im inače garantuje Zakon o radu dok su na bolovanju.
U ovakvoj, ne previše čestoj, ali izuzetno nezavidnoj situaciji, našla se Marija Milosavljević čiji poslodavac je odlučio da zatvori firmu.
Majka troje dece nalazila se na porodiljskom odsustvu kada joj javljeno da firma odlazi u stečaj. Samim tim ona, po svoj prilici, ostaje i bez mesečnih primanja koja ostvaruje prema Zakonu o radu.
Kako Milosavljević pojašnjava za Danas, s obzirom na to da njena beba ima tek sedam meseci, trebalo bi još skoro godinu i po da bude na bolovanju, ali po gašenju firme to neće biti moguće.
„Moći ću da dobijam mesečnu naknadu jedino ako nađem fiktivnog poslodavca, jer tako ne bih izgubila pravo na bolovanje koje mi je namenjeno budžetom Republike Srbije kada sam dobila rešenje. Ipak, to je maltene nemoguće, a imam bebu, još dvoje dece i kredit koji otplaćujem. Kada firma ode u stečaj ili likvidaciju, pravo na isplaćivanje naknade za porodiljsko bolovanje se gubi, jer postajem nezaposlena.“
Ona podvlači da na to nema kome da se žali, zato što postojeći zakon u ovom slučaju ne prepoznaje nepravilnosti, te da je jedino na šta sada ima pravo naknada od biroa za zapošljavanje, šest meseci u visini polovine plate.
„Ne radi se isključivo o meni, već mnoge žene imaju samo to primanje, a njegovim gubitkom ostaju bez ičega. Očigledno je da postoji rupa u zakonu koja pravi prostor da majke ostanu bez primanja koja im sleduju“, primećuje Marija.
Da zakon u tim situacijama ne štiti prodilje potvrđuje za Danas i Jelena Ćirić-Nikolić sa portala „Bebac“, koja kaže da, iako je zaposlena majka dobila rešenje po kome može ostvariti naknadu tokom odsustva radi nege deteta, gašenjem firme prestaju i primanja.
Tada, kako dodaje, jedina adresa koja joj preostaje je Nacionalna služba za zapošljavanje, koja će da obezbediti minimalna primanja na rok od pola godine.
„To je velika nepravda, i postavlja se pitanje da li se odluka koja je već doneta poništava prestankom rada firme. Takođe, pitanje je iz kog razloga je tako, s obzirom na to da su za majku uplaćivani porezi i doprinosi. A još važnije, da li ta žena uopšte može da nađe drugi posao kako bi dobila ono što joj je zakon prethodno odobrio“, ističe ona.
Ona dodaje da se slična situacija neretko događa sa ženama koje treba da idu na trudničko odsustvo, ali da je problem neisplaćivanja naknada za porodiljsko redak, veoma diskriminišući slučaj koji predstavlja ozbiljno pitanje za nadležne.
Uprkos osetnom padu nataliteta u našoj zemlji, većim roditeljskim dodacima i paušalima za nabavku opreme za dete, domaća stručna javnost i porodilje već duže vreme upozoravaju da su Srbiji potrebne nove mere socijalne politike koje će učiniti da se majke osećaju sigurno i zaštićeno.
Pre svega to se odnosi na produženje porodiljskog odsustva, jer mame često bivaju pozvane da se vrate na posao pre nego dete mogu da ostave u vrtiću, a većina njih nema dovoljno sredstava da plati privatnu brigu o detetu.
Takođe, naglasak se stavlja i na postojanje straha od gubitka posla, vraćanja na nižu poziciju, neproduženja ugovora i diskriminaciju prilikom zapošljavanja, propraćenu pitanjem da li žena planira da rađa.
Uz sve to, izgleda da postoji rupa u zakonu koja posebno pogađa porodilje i trudnice, u slučaju da preduzeće u kojima rade odlazi u stečaj ili likvidaciju.
Iz Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ kažu da je Članom 187 Zakona o radu propisana posebna zaštita od otkaza ugovora o radu za vreme trudnoće, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, ali da se u slučaju stečajnog postupka majke tretiraju isto kao i ostali zaposleni.
Drugim rečima, ako je zaposlenom prestao radni odnos zbog prestanka rada poslodavca (likvidacija ili stečaj), zaposleni nema mogućnost da se obrati inspektoru rada sa zahtevom za vraćanje na rad.
„Stečajni postupak čiji je osnovni cilj najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca regulisan je Zakonom o stečaju koji ne prepoznaje pomenutu posebnu zaštitu za vreme trudnoće, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege. U slučaju prestanka poslodavaca zaposlena koja je na porodiljskom odsustvu, odnosno odsustvu sa rada radi nege i posebne nege deteta, ne ostvaruje ništa veća prava nego bilo koji drugi zaposleni kod poslodavca. Zaposlena trudnica ili porodilja može da ostvari prava u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Navedeno važi za sva buduća potraživanja, dok svako ima pravo na potraživanja nastala pre otvaranja stečajnog postupka i namirenje tih potraživanja“, pojašnjavaju iz Sloge.
Naglašavaju i da je iz navedenog jasno da porodilje i trudnice u stečajnom postupku nemaju apsolunu zaštitu koju im garantuje Zakon o radu, već se tretiraju jednako kao svi drugi zaposleni.
„Opravdano bismo mogli postaviti pitanje na koji način se tumači činjenica da je svako porodiljsko odsustvo otpočelo na osnovu ispunjenih uslova za ostvarivanje ovog prava i rešenjem nadležnih organa kojim im je priznato pravo na naknadu zarade odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva. Možemo zaključiti da postoji neujednačenost Zakona o radu i Zakona o stečaju, i da prava i zaštitu koja jedan zakon garantuje drugi ne prepoznaje i u potpunosti isključuje, te su porodilje prepuštene da prava po osnovu porodiljskog odsustva ostvare kao i drugi zaposleni i to u mnogo kraćem trajanju od onog predviđenom Zakonom o radu“, dodaju iz sindikata.
Podsećamo, prema Zakonu o radu, osobe koje su zaključile ugovor o radu sa svojim poslodavcem, za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruju pravo na naknadu zarade.
Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta kod zaposlenih majki prvog deteta traje godinu dana, drugog 15 mseci, a dve godine za treće i svako naredno dete.
