U mnogim državama, pa tako i u Srbiji, postoje jasna pravila koja regulišu izbor imena za decu. Cilj ovih zakona jeste da se spreči da deca dobiju uvredljiva, ponižavajuća ili neprimerena imena koja bi im kasnije mogla stvoriti probleme u životu.
Poslednjih godina sve je više roditelja koji žele neobična, originalna i nesvakidašnja imena za svoju decu. Međutim, želja za posebnošću ponekad ume da pređe granicu dobrog ukusa, zbog čega su mnoge države uvele ograničenja.
Šta kaže Porodični zakon Srbije?
Kada je reč o Srbiji, ovu oblast reguliše Porodični zakon. Prema članu 344, roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime za svoje dete, ali to ime ne sme biti pogrdno, ne sme vređati moral niti biti u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine.
Ukoliko matičar proceni da predloženo ime nije u skladu sa zakonom, predmet se prosleđuje organu starateljstva koji donosi konačnu odluku.
Šta predviđa član 344
Porodični zakon propisuje sledeće:
- Ime deteta određuju roditelji.
- Roditelji imaju pravo da se ime deteta upiše u matičnu knjigu rođenih i na maternjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja.
- Roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta, ali ne mogu odrediti pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine.
- Ime deteta određuje organ starateljstva ako roditelji nisu živi, ako nisu poznati, ako u zakonskom roku nisu odredili ime detetu, ako ne mogu da postignu dogovor o imenu ili ako su predložili neprimereno ime.
Neobična imena koja su zabranjena u svetu
Mnoge države imaju liste zabranjenih imena, a najčešći razlog je zaštita deteta od podsmeha i poniženja.
Tako je u Švajcarskoj zabranjeno ime Juda, dok je u Nemačkoj odbijen zahtev roditelja koji su želeli da dete nazovu Lucifer.
Neki roditelji pokušavali su da deci daju imena po muzičkim zvezdama, brendovima i poznatim ličnostima. Zbog toga su u Švedskoj zabranjena imena Metalika i Elvis, dok je Francuska odbila ime Princ Vilijam, ali i pojedina neobična imena koja su vlasti ocenile kao neprimerena.
Supermen, Nutela i Fejsbuk
Brojni pokušaji da deca dobiju imena po proizvodima, automobilima ili društvenim mrežama završili su zabranom.
Među najpoznatijim primerima su:
- Supermen i Ikea u Švedskoj
- Nutela i Mini Kuper u Francuskoj
- Mercedes i Šanel u Švajcarskoj
- Fejsbuk u Meksiku
Nadležni organi procenili su da bi takva imena mogla negativno uticati na dete i njegov položaj u društvu.
I Srbija ima neobična imena
Iako mnoga neobična imena u Srbiji nisu zvanično zabranjena, neka već godinama privlače pažnju javnosti.
Među ženskim imenima izdvajaju se:
Duga, Mirođija, Pravda, Hajdi, Sjajna, Princeza, Svila i Pepeljuga.
Kada su u pitanju muška imena, pažnju su privukli:
Ris, Dinarko, Svilenko, Tarzan, Mrgud, Granit, Omiljen i Gljeb.
Posebno je zanimljivo ime Gljeb, za koje mnogi ni danas ne znaju pravo značenje.
Ime je za ceo život
Stručnjaci upozoravaju da ime nije samo trenutni trend niti izraz kreativnosti roditelja. Ono dete prati čitavog života i može uticati na njegovo samopouzdanje, odnose sa vršnjacima i način na koji ga društvo doživljava.
Zato mnogi smatraju da između originalnosti i preterivanja mora postojati jasna granica.
