Kina je povećala carine na uvoz iz SAD na 125%, pogoršavajući tako dodatno trgovinski rat između dve najveće svetske ekonomske sile.
Predsednik SAD Donald Tramp prethodno je izrazio optimizam da bi dve zemlje mogle postići dogovor. S druge strane kineski lider Si Đinping rekao da se njegova nacija ne plaši.
Kina je podigla svoje uzvratne carine na američki uvoz sa 84 na 125 odsto, saopštila je Komisija za carine Državnog saveta, prenosi RTS.
„Uzastopno nametanje preterano visokih carina Kini od strane SAD nije postalo ništa drugo do igra brojeva, bez stvarnog ekonomskog značaja“, rekao je portparol kineskog Ministarstva trgovine.
Dodao je da ako SAD istraju u suštinskom nanošenju štete interesima Kine, Kina će odlučno preduzeti kontramjere i boriti se do kraja.
Svetske berze u padu, evro u usponu
Akcije na svetskim berzama su dodatno pale nakon što je Bela kuća pojasnila da su njene carine na kinesku robu najmanje 145 odsto.
A tržište američkih državnih obveznica pokazuje znakove nevolje…
Tramp je priznao da možda postoje „problemi u tranziciji“ u njegovoj politici, ali je rekao da njegov tim radi sa partnerima na trgovinskim sporazumima.
Evro i dalje raste u odnosu na američki dolar, a ovih dana je dostigao najveću vrednost za više od tri godine.
Prema podacima sa berzi, evro se prodaje za 1,13556 dolara, što je najviša vrednost evropske valute od kraja februara 2022.
Ono što je trebalo da bude istorijski, epohalni trgovinski rat koji je pokrenuo Tramp protiv velikog broja zemalja, sada se fokusiralo na jednog jedinog protivnika – Kinu.
Carinska politika kao centar Trampove strategije
Tramp je u sredu iznenada najavio tromesečnu pauzu za sve „recipročne“ carine koje su stupile na snagu nekoliko sati ranije – osim kada je reč o Kini, čime je dodatno produbljena konfrontacija koja preti da razori trgovinu između dve najveće svetske ekonomije. Dan kasnije, Peking je ispunio svoje obećanje i uveo uzvratne carine.
Tempo eskalacije je zapanjujući. Tokom samo jedne sedmice Trampove carine na kineski uvoz skočile su sa 54% na 104%, a potom i na 125%, nadovezujući se na postojeće tarife iz prvog predsedničkog mandata.
Kina je odgovorila proporcionalno, povećavši carine na sav američki uvoz do nivoa od 84%, a onda ih povećala na 125 odsto.
Sukob najavljuje istorijski raskol koji će naneti ozbiljnu štetu dvema međusobno isprepletenim ekonomijama i dodatno zaoštriti njihovo geopolitičko rivalstvo.
„Ovo je verovatno najsnažniji signal do sada da idemo ka potpunom ekonomskom razdvajanju. Teško je preceniti šokove koje će ovo izazvati – ne samo za kinesku ekonomiju, već i za celi globalni trgovinski sistem“, kaže ekonomista Nik Maro.
Tramp je rekao da Kina nije dobila isto oslobađanje od carina kao druge zemlje jer je brzo uzvratila merama.
„Kina želi dogovor, ali ne zna kako to da postigne“, izjavio je Tramp.
Iz Pekinga slika izgleda sasvim drugačije…
Peking: Uzvratne mere i priprema za dugoročnu borbu
Si Đinping, najmoćniji kineski lider decenijama, smatra da Kina nema mogućnost da se jednostavno povinuje, kako kaže, američkom jednostranom zlostavljanju.
Peking je uzvratio nacionalističkom kampanjom i strategijom koja se priprema više od četiri godine, još od Trampovog prvog mandata.
Iako Kina ponavlja da je otvorena za dijalog, Trampova brza eskalacija potvrdila je Pekingu da SAD to nisu.
Prema mišljenju analitičara, Kina ne samo da je spremna da uzvrati, već želi da iskoristi trgovinsku krizu za jačanje sopstvene pozicije.
„Si je odavno jasno rekao da Kina mora da se pripremi za dugotrajnu borbu sa SAD i njihovim saveznicima – i pripremali su se intenzivno. Si je prihvatio izazov, i spremni su na borbu“, kaže Jakob Ganter iz berlinskog think-tank MERICS.
Geopolitičke posledice trgovinskog razdvajanja
Dve sile sada su u trgovinskom ratu iscrpljivanja, sa potencijalom da unište trgovinske tokove vredne pola triliona dolara.
Decenijama je Kina bila industrijska platforma sveta, koja snabdeva svet, uključujući SAD, povoljnim proizvodima. To je, međutim, doprinelo velikom trgovinskom deficitu SAD i nezadovoljstvu zbog gubitka poslova, koje Tramp sada koristi kao glavni argument.
Uticaj na potrošače, industriju i globalne lance snabdevanja
Tarife od preko 125% mogle bi prepoloviti kineski izvoz u SAD u narednim godinama. To bi moglo značiti i rast cena za američke potrošače, jer mnogi kineski proizvodi neće moći brzo da se zamene. Prema proceni „JP Morgana“, to bi moglo imati efekat poreza od oko 860 milijardi dolara za Amerikance.
U Kini dobavljači bi mogli da izgube ionako male profite, a premeštanje fabrika u treće zemlje, poput Vijetnama, moglo bi dodatno da se ubrza. Prema Viktoru Šihu sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu, posledice bi mogle uključiti milione otkaza i „talas bankrota“.
„Kina može mnogo duže da izdrži ovu situaciju nego američki političari, jer kineski lideri ne podležu neposrednom pritisku birača kao u SAD“, zaključio je Ših.
Zvanični mediji Komunističke partije poručuju da je Kina spremna. „Vodimo trgovinski rat sa SAD već osam godina i stekli smo bogato iskustvo“, navodi se u uvodniku lista „People’s Daily“.
Kao odgovor Kina može da pojača domaću potrošnju i primeni druge mere podrške.
„Planovi za odgovor su dobro pripremljeni i opsežni“, navodi list.
Kina u novoj fazi: diverzifikacija i manja zavisnost od SAD
U autorskom tekstu državnih medija ekonomista Cai Tongjuan piše da je ključni faktor pitanje ko može duže da izdrži rat iscrpljivanja, a Kina, prema njemu, ima „veću stratešku izdržljivost“.
Kina je prethodnih nedelja intenzivirala kontakte s Evropom i Azijom, pokušavajući da proširi trgovinsku saradnju i izoluje SAD, posebno u odnosima s američkim saveznicima nezadovoljnim nepredvidivom trgovinskom politikom Vašingtona, prenosi Nova.
„Kineska vlada se za ovaj trenutak priprema već šest godina“, kaže Ših.
Kina je, između ostalog, ulagala u diverzifikaciju lanaca snabdevanja i rešavala domaće ekonomske slabosti.
Kina je sada značajno manje zavisna od SAD nego 2018: izvoz u SAD sada čini manje od 15% kineskog izvoza, a kineski proizvođači razvili su alternativne proizvodne baze, između ostalih, u Kambodži i Vijetnamu.
Kina je ojačala lance snabdevanja retkim mineralima, unapredila tehnologije korišćenjem veštačke inteligencije i humanoidnih robota te uložila u razvoj sopstvene poluprovodničke industrije.
„Kineske slabosti su stvarne, ali u opštem sukobu su podnošljive. Koliko god Vašington to ne želeo da prizna, kada Kina kaže da je ne možete ekonomski obuzdati, imaju pravo“, ocenjuje Skot Kenedi iz američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).
