Кина је повећала царине на увоз из САД на 125%, погоршавајући тако додатно трговински рат између две највеће светске економске силе.
Председник САД Доналд Трамп претходно је изразио оптимизам да би две земље могле постићи договор. С друге стране кинески лидер Си Ђинпинг рекао да се његова нација не плаши.
Кина је подигла своје узвратне царине на амерички увоз са 84 на 125 одсто, саопштила је Комисија за царине Државног савета, преноси РТС.
„Узастопно наметање претерано високих царина Кини од стране САД није постало ништа друго до игра бројева, без стварног економског значаја“, рекао је портпарол кинеског Министарства трговине.
Додао је да ако САД истрају у суштинском наношењу штете интересима Кине, Кина ће одлучно предузети контрамјере и борити се до краја.
Светске берзе у паду, евро у успону
Акције на светским берзама су додатно пале након што је Бела кућа појаснила да су њене царине на кинеску робу најмање 145 одсто.
А тржиште америчких државних обвезница показује знакове невоље…
Трамп је признао да можда постоје „проблеми у транзицији“ у његовој политици, али је рекао да његов тим ради са партнерима на трговинским споразумима.
Евро и даље расте у односу на амерички долар, а ових дана је достигао највећу вредност за више од три године.
Према подацима са берзи, евро се продаје за 1,13556 долара, што је највиша вредност европске валуте од краја фебруара 2022.
Оно што је требало да буде историјски, епохални трговински рат који је покренуо Трамп против великог броја земаља, сада се фокусирало на једног јединог противника – Кину.
Царинска политика као центар Трампове стратегије
Трамп је у среду изненада најавио тромесечну паузу за све „реципрочне“ царине које су ступиле на снагу неколико сати раније – осим када је реч о Кини, чиме је додатно продубљена конфронтација која прети да разори трговину између две највеће светске економије. Дан касније, Пекинг је испунио своје обећање и увео узвратне царине.
Темпо ескалације је запањујући. Током само једне седмице Трампове царине на кинески увоз скочиле су са 54% на 104%, а потом и на 125%, надовезујући се на постојеће тарифе из првог председничког мандата.
Кина је одговорила пропорционално, повећавши царине на сав амерички увоз до нивоа од 84%, а онда их повећала на 125 одсто.
Сукоб најављује историјски раскол који ће нанети озбиљну штету двема међусобно испреплетеним економијама и додатно заоштрити њихово геополитичко ривалство.
„Ово је вероватно најснажнији сигнал до сада да идемо ка потпуном економском раздвајању. Тешко је преценити шокове које ће ово изазвати – не само за кинеску економију, већ и за цели глобални трговински систем“, каже економиста Ник Маро.
Трамп је рекао да Кина није добила исто ослобађање од царина као друге земље јер је брзо узвратила мерама.
„Кина жели договор, али не зна како то да постигне“, изјавио је Трамп.
Из Пекинга слика изгледа сасвим другачије…
Пекинг: Узвратне мере и припрема за дугорочну борбу
Си Ђинпинг, најмоћнији кинески лидер деценијама, сматра да Кина нема могућност да се једноставно повинује, како каже, америчком једностраном злостављању.
Пекинг је узвратио националистичком кампањом и стратегијом која се припрема више од четири године, још од Трамповог првог мандата.
Иако Кина понавља да је отворена за дијалог, Трампова брза ескалација потврдила је Пекингу да САД то нису.
Према мишљењу аналитичара, Кина не само да је спремна да узврати, већ жели да искористи трговинску кризу за јачање сопствене позиције.
„Си је одавно јасно рекао да Кина мора да се припреми за дуготрајну борбу са САД и њиховим савезницима – и припремали су се интензивно. Си је прихватио изазов, и спремни су на борбу“, каже Јакоб Гантер из берлинског think-tank МЕРИЦС.
Геополитичке последице трговинског раздвајања
Две силе сада су у трговинском рату исцрпљивања, са потенцијалом да униште трговинске токове вредне пола трилиона долара.
Деценијама је Кина била индустријска платформа света, која снабдева свет, укључујући САД, повољним производима. То је, међутим, допринело великом трговинском дефициту САД и незадовољству због губитка послова, које Трамп сада користи као главни аргумент.
Утицај на потрошаче, индустрију и глобалне ланце снабдевања
Тарифе од преко 125% могле би преполовити кинески извоз у САД у наредним годинама. То би могло значити и раст цена за америчке потрошаче, јер многи кинески производи неће моћи брзо да се замене. Према процени „ЈП Моргана“, то би могло имати ефекат пореза од око 860 милијарди долара за Американце.
У Кини добављачи би могли да изгубе ионако мале профите, а премештање фабрика у треће земље, попут Вијетнама, могло би додатно да се убрза. Према Виктору Шиху са Универзитета Калифорнија у Сан Дијегу, последице би могле укључити милионе отказа и „талас банкрота“.
„Кина може много дуже да издржи ову ситуацију него амерички политичари, јер кинески лидери не подлежу непосредном притиску бирача као у САД“, закључио је Ших.
Званични медији Комунистичке партије поручују да је Кина спремна. „Водимо трговински рат са САД већ осам година и стекли смо богато искуство“, наводи се у уводнику листа „People’с Daily“.
Као одговор Кина може да појача домаћу потрошњу и примени друге мере подршке.
„Планови за одговор су добро припремљени и опсежни“, наводи лист.
Кина у новој фази: диверзификација и мања зависност од САД
У ауторском тексту државних медија економиста Цаи Тонгјуан пише да је кључни фактор питање ко може дуже да издржи рат исцрпљивања, а Кина, према њему, има „већу стратешку издржљивост“.
Кина је претходних недеља интензивирала контакте с Европом и Азијом, покушавајући да прошири трговинску сарадњу и изолује САД, посебно у односима с америчким савезницима незадовољним непредвидивом трговинском политиком Вашингтона, преноси Нова.
„Кинеска влада се за овај тренутак припрема већ шест година“, каже Ших.
Кина је, између осталог, улагала у диверзификацију ланаца снабдевања и решавала домаће економске слабости.
Кина је сада значајно мање зависна од САД него 2018: извоз у САД сада чини мање од 15% кинеског извоза, а кинески произвођачи развили су алтернативне производне базе, између осталих, у Камбоџи и Вијетнаму.
Кина је ојачала ланце снабдевања ретким минералима, унапредила технологије коришћењем вештачке интелигенције и хуманоидних робота те уложила у развој сопствене полупроводничке индустрије.
„Кинеске слабости су стварне, али у општем сукобу су подношљиве. Колико год Вашингтон то не желео да призна, када Кина каже да је не можете економски обуздати, имају право“, оцењује Скот Кенеди из америчког Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС).
