Pola veka nakon turske vojne intervencije i formalne podele, Kipar ostaje jedan od najupornijih zamrznutih konflikata u regionu istočnog Mediterana. Uprkos brojnim inicijativama, uključujući nedavne pokušaje pod okriljem UN, duboke političke i etničke podele i dalje sprečavaju postizanje trajnog rešenja.
Nove izjave turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i sve aktivnije pozicije Grčke ukazuju na obnovljene tenzije i postavljaju pitanje: da li je ujedinjeni Kipar i dalje realna vizija ili tek diplomatska fikcija?
Nove trzavice
Grčka je izrazila zabrinutost zbog izjava turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o njegovoj zamišljenoj budućnosti Kipra, upozoravajući da svaki jednostrani potez za promenu statusa regiona potkopava mirovne napore, piše „Katimerini“.
Tokom posete severnom delu Kipra Erdogan je izjavio da su Turci i turska nacija vlasnici te zemlje.
Grčki list, pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore, navodi da svaka akcija na okupiranim teritorijama predstavlja izuzetno negativan razvoj događaja u vreme kada generalni sekretar UN ulaže znatne napore u vezi sa kiparskim problemom, sa nastavkom neformalnih razgovora i imenovanjem Marije Anđele Olgin Kueljar za ličnog izaslanika.
Atina je ponovila čvrstu posvećenost ponovnom ujedinjenju Kipra u okviru koji su definisale UN, ističući da bi pravedno i trajno rešenje služilo interesima svih stanovnika Kipra i doprinelo regionalnom miru i stabilnosti.
Pokušaji dijaloga i prepreke
U martu 2025. godine održani su razgovori u Ženevi, posredovani od strane generalnog sekretara UN, Antonia Gutereša. Lideri kiparskih Grka i Turaka, Nikos Hristodulidis i Ersin Tatar, izrazili su nadu u otvaranje novog poglavlja u vezi s održivom budućnošću ostrva. Međutim, iako su razgovori ocenjeni kao pozitivni, nisu postignuti konkretni dogovori koji bi doveli do promene trenutnog statusa quo.
Nadalje, u januaru 2025. godine, sastanak lidera kiparskih Grka i Turaka o otvaranju novih prelaza između severnog i južnog dela ostrva završio se bez dogovora. Iako su obe strane izrazile želju za nastavkom razgovora, konkretni koraci ka smanjenju podele nisu ostvareni.
Turski stavovi i međunarodna zajednica
Turska i dalje insistira na rešenju u formi dve odvojene države, smatrajući da je to jedini način za postizanje trajnog mira na Kipru. Turski ministar spoljnih poslova, Hakan Fidan, optužio je UN za pristrasnost zbog blokiranja izgradnje puta duž tampon zone, tvrdeći da su kiparskim Grcima u prošlosti dozvoljavani slični projekti. S druge strane, Vajar je izrazio zadovoljstvo odlukama Saveta bezbednosti UN, smatrajući da je očuvanje statusa quo u tampon zoni ključno za održavanje mira
Unutrašnja politička dinamika na Kipru
Unutrašnja politička scena na Kipru takođe pokazuje trendove koji mogu uticati na budućnost ostrva. Desničarska partija ELAM, koja se zalaže za ujedinjenje sa Grčkom, beleži rastuću podršku među kiparskim Grcima. Iako je ova stranka u Turskoj označena kao teroristička organizacija, njen uticaj među kiparskim Grcima raste, što može dodatno komplikovati političku dinamiku i pregovore o budućnosti Kipra
Kiparsko pitanje ostaje duboko ukorenjeni problem u odnosima između Grčke i Turske. Iako postoje pokušaji dijaloga i međunarodnih inicijativa, duboke političke, etničke i teritorijalne podele otežavaju postizanje održivog rešenja. Budućnost Kipra zavisiće od spremnosti svih strana da prevaziđu istorijske nesuglasice i pronađu zajednički jezik u interesu trajnog mira i stabilnosti u regionu.
