Vladimir Putin signalizirao je svoju spremnost da razmotri trenutni prekid vatre u Ukrajini, iako bi to bilo pod strogim uslovima.
Dok Donald Tramp pokušava da posreduje u mirovnom sporazumu, čini se da Kremlj takođe iskorištava priliku da unapredi svoje strateške ciljeve, piše “Dejli Mejl”.
Međunarodna zajednica ostala je uznemirena jer se Tramp, u zapanjujućem preokretu dugogodišnje američke politike, okrenuo prema Moskvi, dok je istovremeno vršio pojačani pritisak na Ukrajinu da pregovara.
“Dobro nam ide s Rusijom. Sve mi je teže, iskreno, nositi se s Ukrajinom”, rekao je Tramp u petak iz Ovalnog kabineta.
Izveštaji iz Kremlja pokazuju da je Rusija otvorena za privremeni prekid neprijateljstava. Ali i samo ako se ispune određeni preduslovi.
Prema pojedincima koji su navodno upoznati s pregovorima na visokom nivou, oni uključuju konkretan okvir za konačni mirovni sporazum i pažljivo pripremljen popis zemalja koje će učestvovati u potencijalnoj mirovnoj misiji. Ali, takva odredba izaziva zabrinutost među Ukrajinom i njenim zapadnim saveznicima, koji strahuju da bi svaki takav sporazum bio iskrivljen u korist Moskve.
Ublažavanje sankcija
Trampova administracija tiho je istraživala načine za ublažavanje privrednih sankcija protiv Rusije. To uključuje ponovno razmatranje ograničenja prodaje nafte, potez koji je uznemirio evropske saveznike. Međutim, u petak je upozorio Moskvu da sada snažno razmatra nametanje sankcija i carina Rusiji dok se ne postigne prekid vatre i mirovni sporazum.
Ministarstvo finansija razmatra moguće sankcije ruskim naftnim kompanijama i kompanijama za usluge naftnih polja produbljujući korake koje je već preduzela administracija bivšeg predsednika Džozefa Bajdena u januaru.
Rusija, jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte, već je podvrgnuta sankcijama koje su uvele Sjedinjene Države i partneri nakon početka sukoba u Ukrajini u februaru 2022. Samo su SAD sprovele 6.433 sankcije protiv Rusije od februara 2022, a mere drugih zemalja, uključujući Britaniju, Australiju, Evropsku uniju i Kanadu, dostigle su ukupno 21.692, prema nadzornoj ploči sankcija koju je izradio “Castellum.AI“, globalna platforma za rizik i usklađenost.
Američke sankcije Rusiji uključuju mere usmerene na ograničavanje njenih prihoda od nafte i gasa, uključujući ograničenje od 60 dolara po barelu na ruski izvoz nafte. To označava promenu tona nakon što je Tramp zabrinuo saveznike toplim rečima o tome koliko veruje predsedniku Vladimiru Putinu i pozivom Moskvi da ponovo bude primljena u G7.
Tramp nije precizirao svoj plan
Visoki zvaničnik administracije rekao je da se predsednikov stav pojačao zbog eskalacije Rusije dok pokušava pridobiti obe strane za sto. Tramp je na svojoj platformi Trut Sošal izrazio svoj bes.
“Na temelju činjenice da Rusija apsolutno ‘tuče’ Ukrajinu na bojnom polju upravo sada, snažno razmatram velike bankarske sankcije, sankcije i carine Rusiji dok se ne postigne prekid vatre i KONAČNO RJEŠENJE O MIRU”, objavio je.
“Rusija i Ukrajina, odmah sednite za sto pre nego što bude prekasno”, napisao je.
Nije ponudio više detalja o svojim planovima. U isto vreme, američke i ukrajinske vlade pokušavaju popraviti odnose na ključnom sastanku koji je zakazan za sledeći utorak u Saudijskoj Arabiji.
Trampova odluka da privremeno obustavi vojnu pomoć i razmenu obaveštajnih podataka s Kijevom dolazi nakon prošlonedjeljne žestoke razmene s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Beloj kući. To je samo dodatno destabilizovalo situaciju, ostavivši Ukrajinu izloženom dok ruske snage nastavljaju bombardovati ključne gradove.
Tramp je pokazao određeni optimizam
Uprkos tome, Tramp je takođe pokazao određeni optimizam izjavivši: “Verujem da Putin želi mir u Ukrajini.”
Prošle sedmice Trampova administracija glasala je protiv rezolucije Ujedinjenih nacija kojom je obeležena treća godišnjica sukoba kojom se osuđuje Rusija. U četvrtak se pokazalo da ključni saveznici odmeravaju hoće li Vašington uskratiti osetljive obaveštajne podatke iz straha da bi ih mogli podeliti s Rusijom.
Trampove snažne reči stižu dok Rusija nastavlja svoju baražnu vatru na Ukrajinu, a usred znakova da će pokrenuti veliku prolećnu ofanzivu. Tramp je obećao okončati sukob prvog dana svog predsedničkog mandata, ali složenost zadatka znači da je odustao od tog cilja, ali i dalje želi okončati sukobe što je pre moguće. Zelenski se u međuvremenu našao u nezavidnoj poziciji.
Njegova je administracija neumorno radila iza kulisa kako bi održala pregovore dok se istovremeno opirala onome što neki doživljavaju kao pokušaj da se Ukrajinu natera da prihvati nepovoljne uslove. U svom noćnom obraćanju Zelenski je potvrdio stav Kijeva: “Kremlj treba prisiliti na mir”.
Uprkos naporima Ukrajine, Putin ostaje odlučan u svojim zahtevima. Prema izvorima bliskim ruskoj vladi, Putin, odnosno Moskva će odbiti svaki predlog o prekidu vatre koji uključuje NATO trupe stacionirane na ukrajinskom tlu.
Ovo zapravo poništava francusko-britansku inicijativu usmerenu na raspoređivanje koalicije voljnih zemalja, koja bi nadzirala i sprovodila potencijalno primirje.
Trampovo okretanje Ukrajine izazvalo je šok u evropskim prijestonicama, gde zvaničnici upozoravaju da bi preuranjeni dogovor mogao ohrabriti Ruse.
Upravo je ove sedmice Moskva odbacila predloženo francusko-britansko primirje, koje bi imalo ograničene vazduhoplovne i pomorske operacije, nazvavši ga nedovoljnim i nerealnim.
