Kanonizacija pravedne Anastasije, majke Svetog Vasilija Ostroškog i Tvrdoškog biće predložena na narednom majskom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve. Ovo je najavio visokopreosvećeni mitropolit zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije.
Sabor Srpske pravoslavne crkve započeće zasedanje 14. maja u Beogradu.
Mitropolit Dimitrije istakao je značaj majke Svetog Vasilija, govoreći nakon liturgije u Mrkonjićima kod Trebinja – rodnom mestu jednog o najpoštovanijih srpskih svetitelja gde se danas na njegov praznik slilo na hiljade vernika, ne samo iz Hercegovine, već iz svih krajeva Republike Srpske i regiona.
Njegovo preosveštenstvo vladika zapadnoamerički Maksim, koji je služio Svetu arhijerejsku liturgiju u Manastiru Svetog Vasilija Ostroškog i Tvrdoškog u Mrkonjićima, uz sasluženje mitropolita Dimitrija, istakao je da je svetitelj upravo ovde od svojih roditelja primio veru koju je prenosio, usađivao i njome nadahnjivao mnoštvo naroda, kako za njegovog zemnog života, tako i danas.
„NJegovom svetom i časnom grobu i moštima pristupaju ljudi bez obzira na njihove razlike, bez obzira kojem narodu pripadaju i da li veruju u hrišćanskog Boga. Moć Svetog Vasilija, kao svetitelja ih privlači“, naglasio je vladika Maksim.
Obretenje moštiju Svete Anastasije
Nadomak Trebinja u Mrkonjićima pre dve godine pronađene su mošti Svete Ane, majke Svetog Vasilija.
Pravoslavni vernici primili su blagodat obretenjem zemnih ostataka Svetiteljeve majke Ane – Anastasije, samo par dana pre proslavljanja praznika Svetog Vasilija.
I pored činjenice da se malo zna o detaljima iz života Ane Jovanović, njena ličnost nije zaboravljena u knjizi večnoga života. Naročito jer se radi o pobožnoj majci koja je rodila, odgajila i na službu Bogu predala, svog sina jedinca, malenog po uzrastu, ali velikog po mudrosti i spremnosti na svecelo služenje Bogu. Ana Jovanović je sebe upisala ne samo u večnu knjigu, već u knjigu svih srdaca koja neprestano uznose molitve svetom Vasiliju Ostroškom, moleći njegovo posredništvo i zastupništvo pred Gospodom.
Svetlost predivne i blagoslovene radosti ogrejala je Anu na dan kada je rodila svoga sina, 28. decembra 1610. godine u Mrkonjićima u Popovom Polju. Bila je to pobožna, tiha, molitvena, i trudoljubiva majka hrišćanka, majka koja se vascelim svojim bićem trudila da čestiti dom Jovanovića ne poklekne pred brojnim iskušenjima (ponajviše pod iskušenjem siromaštva), već da sva iskušenja pobeđuju čestitošću, trudom i pobožnim životom, čineći tako da njihov dom postane Crkva u malom. Prvu školu pobožnosti maleni Stojan naučio je upravo u toplom i ljubavlju ispunjenom okrilju svoje majke, koja ga je naučila molitvenom pravilu i osnovnim hrišćanskim vrlinama. Njena majčinska ljubav i usrdna molitva za svoje čedo bila je toliko jaka da je Stojan već u dečjem uzrastu bio primer čestitosti i pobožnosti, ne samo i njihovom skromnom domu, već i celom popovopoljskom kraju.
I pored ovog preteškog životnog krsta, Ana je Bogu blagodarila na svakom novom danu, uznosila je ona blagodarnost Bogu jer je imala u umu i u srcu reči apostola Pavla koji veli: Sve mogu u Hristu Isusu koji mi moć daje! Ove reči Ana je aktualizovala u svom životu, jer nije bilo životne prepreke i teškoće koju ona nije prevazilazila, upravo polažući nadu na Gospoda.
