Verovatno ste se nekada zapitali kako svetitelji čuju naše molitve. Da li znate kako radi električni telegraf? U Peterburgu na primer pokrenu određeni aparat i u istom trenutku to se odrazi na sličnom aparatu u Moskvi, tako što stigne poruka sa istim značenjem sa kakvim je poslata. Kako se to događa? Tako što su u pitanju aparati iste vrste i što ih sjedinjuje tanka žica koji je između njih postavljena.
Rad takvog telegrafa je kao naša molitva. Mi i sveti smo kao dva aparata iste vrste; sredina u kojoj prebivaju sveti i koja okružuje naše duše – to je provodnik. Kada se istinska molitva – srdačna – pokrene u duši, ona po toj stihiji, delujući na nju, kao zrak svetlosti proleti do svetih i kaže im šta hoćemo i za šta se molimo.
Između naše molitve i njenog uslišenja ne postoji međuprostor – potrebno je samo da molitva ide iz srca. Ono je naš telegrafski aparat za nebo. A one molitve koje ne idu iz srca, nego samo iz glave i sa jezika, ne daju svetlost koja ushodi na nebo i ne čuju se tamo. To uostalom i nije molitva, nego samo njen privid.
Možda to niste primetili, ali opisali ste opitnu potvrdu toga o čemu govorimo. Pišete da ste se usrdno pomolili i da ste se istoga časa umirili, jer ste dobili unutrašnje uverenje da ćete biti pošteđeni onoga što Vas je pritiskalo; a zatim se to stvarno i dogodilo. Eto, vidite da je tačno moje poređenje telegrafa i srdačne molitve, koja se po toj stihiji nevidljivo sprovodi ka nebu. Iz Vašeg srca pošao je otkucaj ili zrak ka nebu, a po istoj toj liniji ili istim takvim zrakom sa neba je do Vašeg srca stigao odgovor na ono što Vam je bilo potrebno. Tako uvek biva sa svim molitvama koje ishode iz srca. Ispunjavanje takve molitve ne usledi uvek istoga časa, ali uslišena biva odmah.
Ne mogu dovoljno da se naradujem što je tako bilo i sa Vama. Daj Bože da Vam i češće bude tako. Setite se kako ste se molili i uvek se trudite da se molite tako, da bi molitva išla iz srca i da ne bi bila proiznošena (izgovarana) samo jezikom ili umom.
Sveti Teofan Zatvornik
