Pekar, lekar, policajac, noćni čuvar, kao i studenti pred ispite, ali i mnoštvo drugih zanimanja često nemaju „normalno” radno vreme koje ume da bude i u sitne sate. Neki od njih, poput lekara i medicinskog osoblja imaju rotacije, dok su drugi „zaglavljeni” u radu duboko u noć, do jutra.
Kakav uticaj ovakav rad ima na metabolizam i da li je tačno da zaposleni u trećoj smeni lakše dobijaju na kilaži?
Razna istraživanja pokazuju da noćni rad zaista omogućava veći višak kilograma nego rad po danu. Istraživanje rađeno u Univerzitetu u Bariju u Italiji pokazalo je da su radnici fabrike koji rade u večernjoj i noćnoj smeni dobili na kilaži znatno više nego oni koji su isti posao obavljali danju, a pored toga imali su i viši krvni pritisak. Time je potvrđeno da postoji veza između rada noću i povećanog rizika od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i malignih i drugih oboljenja.
Naučnici pretpostavljaju da je jedan od razloga hrono-poremećaj, odnosno poremećaj normalnog 24-časovnog bioritma čoveka kada je izmenjen režim rada, spavanja i obedovanja. Ovaj hrono-poremećaj kod osoba koje rade noću može uticati na njihovu predispoziciju da se ugoje.
Rad u trećoj smeni po pravilu je manje zahtevan nego dnevni, kako po potrošnji kalorija, tako i po fizičkoj aktivnosti potrebnoj da se taj posao obavlja. Radnici u trećoj smeni imaju manje mogućnosti da noću vežbaju (često ne mogu ni da prošetaju), odnosno da fizičkom aktivnošću smanje kalorijski suficit, koji hranom unesu.
S obzirom na to da danju spavaju, ne mogu da odu do teretane ili do obližnjeg parka na džoging u večernjim satima, pre smene, a ujutru, kada im se smena završi, često su preumorni za tako nešto.
Drugi faktor koji podstiče gojaznost jeste taj da tokom treće smene ne možete pojesti nutritivno vredan obrok kao što je to slučaj danju jer ste „osuđeni” na dežurne trafike i non-stop roštilj ili picu, ili možda na automate za slatkiše i kafu.
Kao što mnogi imaju svojevrsne šablone ishrane danju, tako je moguće imati savršeno zdravu ishranu i u noćnim satima. Suština je u tome da dođete na posao spremni, dakle da ponesete sa sobom nutritivno vrednu hranu koja nije kalorijska bomba.
Kao što i danju jedete više od jednog obroka, tako i noćnu hranu treba podeliti na par manjih obroka (2-3). Ne treba jesti „kao mećava”, nego dobro sažvakati svaki zalogaj, čime se sprečavaju mogući problemi sa varenjem.
Hrana koja se teško vari sigurno nije pogodna za noćne obroke, u šta spada manje-više sve prženo. S druge strane, lako svarljivi obroci poput supa, čorbi, jogurta, pirinča neće opteretiti stomak. Kafu i visokokaloričnu hranu treba uzimati u manjim količinama, a nije loše uzeti namirnice koje sadrže više proteina, koje čine organizam budnijim i punim energije.
Tu se podrazumevaju kuvana jaja, tunjevina, grašak, pečeno ćureće i pileće belo meso, badem i kikiriki (može i u obliku putera). Može da se napravi sendvič od navedenog ili ponese i neko voće. Što da ne, voćne ili mešane obrok salate su takođe dobra ideja. Za užinu može da se jede jezgrasto i sezonsko voće.
Treba da se vodite piramidom ishrane i da ne zaboravite ni integralne žitarice. Za piće je najbolja voda.
Posle rada sledi odmor. A da ne biste i tada držali oči otvorene zbog viška kofeina, sa kafom treba prestati bar četiri sata pre povratka kući. Posle rada noću, a pre jutarnjeg spavanja pravo je vreme za hranu u kojoj ima malo proteina, a dosta ugljenih hidrata. Naravno, tu su hleb i razna peciva od integralnog brašna i naravno voće, recimo integralni tost sa džemom i čistim sokom od pomorandže.
Treba voditi računa da količina hrane ne smeta dijafragmi. Umerenost je i ovde vrlina.
