Пекар, лекар, полицајац, ноћни чувар, као и студенти пред испите, али и мноштво других занимања често немају „нормално” радно време које уме да буде и у ситне сате. Неки од њих, попут лекара и медицинског особља имају ротације, док су други „заглављени” у раду дубоко у ноћ, до јутра.
Какав утицај овакав рад има на метаболизам и да ли је тачно да запослени у трећој смени лакше добијају на килажи?
Разна истраживања показују да ноћни рад заиста омогућава већи вишак килограма него рад по дану. Истраживање рађено у Универзитету у Барију у Италији показало је да су радници фабрике који раде у вечерњој и ноћној смени добили на килажи знатно више него они који су исти посао обављали дању, а поред тога имали су и виши крвни притисак. Тиме је потврђено да постоји веза између рада ноћу и повећаног ризика од гојазности, дијабетеса типа 2 и малигних и других обољења.
Научници претпостављају да је један од разлога хроно-поремећај, односно поремећај нормалног 24-часовног биоритма човека када је измењен режим рада, спавања и обедовања. Овај хроно-поремећај код особа које раде ноћу може утицати на њихову предиспозицију да се угоје.
Рад у трећој смени по правилу је мање захтеван него дневни, како по потрошњи калорија, тако и по физичкој активности потребној да се тај посао обавља. Радници у трећој смени имају мање могућности да ноћу вежбају (често не могу ни да прошетају), односно да физичком активношћу смање калоријски суфицит, који храном унесу.
С обзиром на то да дању спавају, не могу да оду до теретане или до оближњег парка на џогинг у вечерњим сатима, пре смене, а ујутру, када им се смена заврши, често су преуморни за тако нешто.
Други фактор који подстиче гојазност јесте тај да током треће смене не можете појести нутритивно вредан оброк као што је то случај дању јер сте „осуђени” на дежурне трафике и нон-стоп роштиљ или пицу, или можда на аутомате за слаткише и кафу.
Као што многи имају својеврсне шаблоне исхране дању, тако је могуће имати савршено здраву исхрану и у ноћним сатима. Суштина је у томе да дођете на посао спремни, дакле да понесете са собом нутритивно вредну храну која није калоријска бомба.
Као што и дању једете више од једног оброка, тако и ноћну храну треба поделити на пар мањих оброка (2-3). Не треба јести „као мећава”, него добро сажвакати сваки залогај, чиме се спречавају могући проблеми са варењем.
Храна која се тешко вари сигурно није погодна за ноћне оброке, у шта спада мање-више све пржено. С друге стране, лако сварљиви оброци попут супа, чорби, јогурта, пиринча неће оптеретити стомак. Кафу и висококалоричну храну треба узимати у мањим количинама, а није лоше узети намирнице које садрже више протеина, које чине организам буднијим и пуним енергије.
Ту се подразумевају кувана јаја, туњевина, грашак, печено ћуреће и пилеће бело месо, бадем и кикирики (може и у облику путера). Може да се направи сендвич од наведеног или понесе и неко воће. Што да не, воћне или мешане оброк салате су такође добра идеја. За ужину може да се једе језграсто и сезонско воће.
Треба да се водите пирамидом исхране и да не заборавите ни интегралне житарице. За пиће је најбоља вода.
После рада следи одмор. А да не бисте и тада држали очи отворене због вишка кофеина, са кафом треба престати бар четири сата пре повратка кући. После рада ноћу, а пре јутарњег спавања право је време за храну у којој има мало протеина, а доста угљених хидрата. Наравно, ту су хлеб и разна пецива од интегралног брашна и наравно воће, рецимо интегрални тост са џемом и чистим соком од поморанџе.
Треба водити рачуна да количина хране не смета дијафрагми. Умереност је и овде врлина.
