Samo parovi koji godinama pokušavaju da se ostvare kao roditelji znaju kroz kakve muke prolaze. Bilo da je reč o neplodnosti ili drugim poteškoćama koje sprečavaju začeće, suočeni su sa istim brigama. Strepnje, nade i strahovi su njihova svakodnevica, dok želja za potomstvom ne jenjava. Sve više su pod stresom, što dodatno otežava njihovu borbu.
Mada postoje medicinske metode koje pomažu u ostvarivanju trudnoće, malo znamo koliko ishrana može tome da doprinese. Sagovornica „Života plus“, Dajana Švraka Milutinović, magistar farmacije, master ishrane i suplementacije i student doktorskih studija medicinskih nauka u Kragujevcu, bavi se upravo time – savetuje parove koji su u postupku pripreme za vantelesnu oplodnju (VTO) i one koji prirodnim putem imaju teškoće u postizanju začeća, a još nisu kandidati za VTO, kako da prilagođenom ishranom i suplementacijom dođu do cilja. Kao deo tima, uz prof. dr Aleksandra Ljubića, ginekologa i druge stručnjake, Dajana priprema personalizivane mesečne planove ishrane za parove koje svakodnevno prati. Objašnjava nam u kojoj meri ishrana može uticati na povećanje šansi za začeće kod parova koji se bore sa neplodnošću:
– Prema istraživanjima i kliničkim studijama, uz prilagođenu ishranu možemo imati i do 66 odsto veći uspeh u postizanju trudnoće. Kada kažemo prilagođena ishrana, mislimo na otkrivanje uzroka steriliteta, kao i hormonski status, koji ishranom možemo poboljšati i povećati šansu za trudnoću. – Svakako je savet da oba partnera budu u ovom procesu pripreme, minimalno tri, a preporuka je i do šest meseci. U tom periodu imamo šansu da poboljšamo kvalitet reproduktivnog materijala oba partnera i na taj način znatno rastu mogućnosti za uspeh u ostvarivanju roditeljstva.
Koje namirnice, vitamini i minerali mogu da pomognu?
– Istraživanja pokazuju da je prelazak na mediteransku ishranu dovodio do najvećeg uspeha u ovom pristupu. Takođe, potreban je i povećan unos proteina, koji je svakako deficitaran u našoj ishrani. Iz prakse mogu da potvrdim da su ovi pristupi dali najbolje rezultate. Fokus je na zdravim mastima, ribi, orašastim plodovima, svežem voću i povrću, celovitim žitaricama. Kada biramo voće, vodimo računa o tome da je ono nižeg glikemijskog indeksa, kao i da konzumiramo žitarice bez glutena, zbog statusa štitne žlezde, koja igra važnu ulogu u postizanju željene trudnoće. Što se tiče same suplementacije, ne bi trebalo da se uzima kombinacija više vitamina i minerala, pokazalo se da nema smisla to koristiti ako prethodno nije dokazan njihov deficit.
– Tako se reguliše hormonski status, poboljšava kvalitet reproduktivnog materijala kao i celokupni status organizma. Na taj način povećavamo mogućnost stvaranja dobrog materijala koji će biti zaštićen od slobodnih radikala, te će lakše doći do začeća.
Koliko dugo bi trebalo budući roditelji da se pridržavaju propisanog režima ishrane da bi on dao rezultate?
– Sudeći po primerima iz moje prakse, pozitivni rezultati su najranije pokazani posle dva meseca, a preporuka je, u svetu a i prema brojnim istraživanjima, da period prilagođene ishrane traje od tri do šest meseci, naravno, može i duže. Iz mog iskustva, najviše rezultata smo dobijali između petog i osmog meseca pridržavanja plana ishrane, kad su i embriolozi potvrđivali znatno bolji kvalitet reproduktivnog materijala.
Kome bi trebalo da se obrate parovi zarad dijagnostike i saveta vezanih za ishranu?
U čemu najčešće greši parovi prilikom pokušaja da dobiju dete?
– Kada je ishrana u pitanju, uočeno je da parovi koji se bore sa neplodnošću unose previše ugljenih hidrata, prostih šećera i industrijske hrane pune aditiva. U 90 odsto slučajeva primećen je i nedovoljan unos proteina. Slatkiši, mesne prerađevine, belo brašno, alkohol, cigarete, sve su to neprijatelji reproduktivnog i celokupnog zdravlja. Što se tiče suplementacije, veliki broj ljudi u neznanju uzima mnogo toga, kombinacije vitamina i minerala, edukujući se na forumima o potrebnim dozama. Na taj način ih svi ti suplementi mogu i udaljiti od željenog začeća, ako ih ne primenjuju adekvatno.
– Na našem prostoru nema mnogo ljudi koji se usko bave ovom temom. Smatram da školovani nutricionisti mogu dati dobre smernice. Potrebno je da se prethodno urade analize polnih hormona, hormona štitne žlezde i ostala potrebna dijagnostika. U ovu vrstu pripreme uvek bih uključila i endokrinologe, ginekologe, ali i psihologe, jer je tema veoma zahtevna i smatram da bi svi trebalo da deluju kao tim. Na ovome radim poslednjih pet godina i zaista mislim da se moraju uključiti svi segmenti i da neko ko se bavi vašom ishranom u ovom periodu mora da bude dobro edukovan, da razume hormonski status i uticaj adekvatne ishrane. Klinički higijeničari i doktori ishrane to bi uvek najbolje mogli da shvate. Svakako je preporuka da se preskoče osobe koje su na osnovu kursa dobile zvanje nutricioniste.
Kada je moguće sprovesti promene u ishrani, u kom vremenskom periodu od početka pokušaja začeća i u kojim godinama života, do kada nije kasno?
– Uvek je pravi trenutak da počnemo sa promenama u ishrani. Ne bi trebalo da imamo strog i isključiv pristup, jer on nije održiv, a parovi bi trebalo da se spremaju više meseci. Zato bi valjalo postepeno uvoditi izmene. Što se tiče ograničenja u godinama života, tu nema pravila. Nažalost, sve više mojih klijenata su žene u dvadesetim godinama, a kada uđemo u četrdesete sve je mnogo teže. Zato bi na vreme trebalo menjati ishranu, i kada nam potomstvo možda još nije cilj, jer telo pamti.
Da li se to odnosi samo na one koji se odluče za vantelesnu oplodnju ili i na parove koji žele da dobiju dete prirodnim putem?
– Odnosi se na sve koji žele potomstvo. Često se dešava da posle više neuspeha u procesu vantelesne oplodnje, dok se spremamo za sledeći ciklus, dođe do prirodne trudnoće. Zato je moj savet da bi uvek trebalo da razmišljamo o promeni navika. Da imamo one dane za „izlete“ u ishrani, ali da 80 odsto čine smernice dobre prehrane, sa mnogo ribe, belog mesa, maslinovog ulja, svežih namirnica.
Imaju li konstantna strepnja parova i stres zbog nemogućnosti da dobiju dete veze sa tim?
– Stres je veoma veliki „igrač“ u ovoj priči. Kako zbog svih blokada, tako i zbog hormona koji su često neregulisani pod uticajem stresa. Zato kažem pacijentima da slika njihovih hormona nije realna ako su bili pod stresom kada su radili analize. Često se desi trudnoća kada parovi odustanu od svega ili kada se spremaju za sledeći ciklus, naglasim da im treba više meseci, tada se opuste i zato i dođe do prirodne trudnoće. Ishrana je samo jedna karika u ovom lancu, svakako ne odlučujuća.
Kako ste pronašli vezu između određenog načina ishrane i (ne)plodnosti?
– U mom okruženju bile su žene koje su se borile sa neplodnošću, kao student master studija ishrane i suplementacije, odlučila sam da se više posvetim ovoj temi. Na sreću mentor mi je bio neko ko je kroz sve to prošao i imao dobra iskustva i praksu iz domena ishrane i suplementacije. Na početku sam mislila da će biti mnogo lakše, ali se pokazalo da u celom svetu ne postoji adekvatna literatura na ovu temu, osim određenog broja medicinskih studija koje su mi i predstavljale materijal za istraživanje. Kao neko ko je prethodno završio farmaciju, znam da se određena oboljenja mogu lečiti uz adekvatnu ishranu i lekove, pa mi je to, takođe, bila smernica. Koliko parova je nakon konsultacije sa vama uspelo da dobije potomstvo?
– U decembru prošle godine sam izlagala rad na Kongresu sportske medicine, u kom sam navela konkretne brojeve. Oko 75 odsto parova koji su radili sa mnom i istrajali do kraja, držali se smernica, sada su srećni roditelji. Verujem da bi brojke bile i veće kada bi se parovi držali smernica i shvatili ozbiljnost i važnost ishrane, ali se često dešava da posle dva, tri meseca odustanu, a to je upravo prelomni trenutak kada bi trebalo da nastave da bi postigli rezultat.
Da li se ovo polje medicine i nauke i dalje menja, raste, proširuje? Kako ga vidite u budućnosti?
– Ono što me raduje je činjenica da se sve više istražuje. U jednoj godini uvek bude nekoliko novih studija vezanih za ovu temu i mislim da će kroz nekoliko godina postati sastavni deo pripreme za potomstvo, što je u određenim delovima sveta već i priznato kao metoda. U Engleskoj, kao i u Americi, postoje klinike koje parove spremaju tri do šest meseci kroz ishranu, suplementaciju, adekvatnu fizičku aktivnost, psihološke pripreme, kao vid holističkog pristupa. Polako sve dolazi i kod nas. Na kongresu ESHRE u Londonu prošle godine prikazana je studija iz Belgije, u kojoj je primenjeno sve navedeno i, praćenjem adekvatnog sastava tela, odnosa mišića i masti, uz stručnjake iz oblasti ishrane, imali su 66 procenata veći uspeh u ostvarivanju trudnoće. Sigurna sam da će u budućnosti ovo biti sastavni deo pripreme koji će olakšati parovima da što pre dođu do potomstva.
