Само парови који годинама покушавају да се остваре као родитељи знају кроз какве муке пролазе. Било да је реч о неплодности или другим потешкоћама које спречавају зачеће, суочени су са истим бригама. Стрепње, наде и страхови су њихова свакодневица, док жеља за потомством не јењава. Све више су под стресом, што додатно отежава њихову борбу.
Мада постоје медицинске методе које помажу у остваривању трудноће, мало знамо колико исхрана може томе да допринесе. Саговорница „Живота плус“, Дајана Шврака Милутиновић, магистар фармације, мастер исхране и суплементације и студент докторских студија медицинских наука у Крагујевцу, бави се управо тиме – саветује парове који су у поступку припреме за вантелесну оплодњу (ВТО) и оне који природним путем имају тешкоће у постизању зачећа, а још нису кандидати за ВТО, како да прилагођеном исхраном и суплементацијом дођу до циља. Као део тима, уз проф. др Александра Љубића, гинеколога и друге стручњаке, Дајана припрема персонализиване месечне планове исхране за парове које свакодневно прати. Објашњава нам у којој мери исхрана може утицати на повећање шанси за зачеће код парова који се боре са неплодношћу:
– Према истраживањима и клиничким студијама, уз прилагођену исхрану можемо имати и до 66 одсто већи успех у постизању трудноће. Када кажемо прилагођена исхрана, мислимо на откривање узрока стерилитета, као и хормонски статус, који исхраном можемо побољшати и повећати шансу за трудноћу. – Свакако је савет да оба партнера буду у овом процесу припреме, минимално три, а препорука је и до шест месеци. У том периоду имамо шансу да побољшамо квалитет репродуктивног материјала оба партнера и на тај начин знатно расту могућности за успех у остваривању родитељства.
Које намирнице, витамини и минерали могу да помогну?
– Истраживања показују да је прелазак на медитеранску исхрану доводио до највећег успеха у овом приступу. Такође, потребан је и повећан унос протеина, који је свакако дефицитаран у нашој исхрани. Из праксе могу да потврдим да су ови приступи дали најбоље резултате. Фокус је на здравим мастима, риби, орашастим плодовима, свежем воћу и поврћу, целовитим житарицама. Када бирамо воће, водимо рачуна о томе да је оно нижег гликемијског индекса, као и да конзумирамо житарице без глутена, због статуса штитне жлезде, која игра важну улогу у постизању жељене трудноће. Што се тиче саме суплементације, не би требало да се узима комбинација више витамина и минерала, показало се да нема смисла то користити ако претходно није доказан њихов дефицит.
– Тако се регулише хормонски статус, побољшава квалитет репродуктивног материјала као и целокупни статус организма. На тај начин повећавамо могућност стварања доброг материјала који ће бити заштићен од слободних радикала, те ће лакше доћи до зачећа.
Колико дуго би требало будући родитељи да се придржавају прописаног режима исхране да би он дао резултате?
– Судећи по примерима из моје праксе, позитивни резултати су најраније показани после два месеца, а препорука је, у свету а и према бројним истраживањима, да период прилагођене исхране траје од три до шест месеци, наравно, може и дуже. Из мог искуства, највише резултата смо добијали између петог и осмог месеца придржавања плана исхране, кад су и ембриолози потврђивали знатно бољи квалитет репродуктивног материјала.
Коме би требало да се обрате парови зарад дијагностике и савета везаних за исхрану?
У чему најчешће греши парови приликом покушаја да добију дете?
– Када је исхрана у питању, уочено је да парови који се боре са неплодношћу уносе превише угљених хидрата, простих шећера и индустријске хране пуне адитива. У 90 одсто случајева примећен је и недовољан унос протеина. Слаткиши, месне прерађевине, бело брашно, алкохол, цигарете, све су то непријатељи репродуктивног и целокупног здравља. Што се тиче суплементације, велики број људи у незнању узима много тога, комбинације витамина и минерала, едукујући се на форумима о потребним дозама. На тај начин их сви ти суплементи могу и удаљити од жељеног зачећа, ако их не примењују адекватно.
– На нашем простору нема много људи који се уско баве овом темом. Сматрам да школовани нутриционисти могу дати добре смернице. Потребно је да се претходно ураде анализе полних хормона, хормона штитне жлезде и остала потребна дијагностика. У ову врсту припреме увек бих укључила и ендокринологе, гинекологе, али и психологе, јер је тема веома захтевна и сматрам да би сви требало да делују као тим. На овоме радим последњих пет година и заиста мислим да се морају укључити сви сегменти и да неко ко се бави вашом исхраном у овом периоду мора да буде добро едукован, да разуме хормонски статус и утицај адекватне исхране. Клинички хигијеничари и доктори исхране то би увек најбоље могли да схвате. Свакако је препорука да се прескоче особе које су на основу курса добиле звање нутриционисте.
Када је могуће спровести промене у исхрани, у ком временском периоду од почетка покушаја зачећа и у којим годинама живота, до када није касно?
– Увек је прави тренутак да почнемо са променама у исхрани. Не би требало да имамо строг и искључив приступ, јер он није одржив, а парови би требало да се спремају више месеци. Зато би ваљало постепено уводити измене. Што се тиче ограничења у годинама живота, ту нема правила. Нажалост, све више мојих клијената су жене у двадесетим годинама, а када уђемо у четрдесете све је много теже. Зато би на време требало мењати исхрану, и када нам потомство можда још није циљ, јер тело памти.
Да ли се то односи само на оне који се одлуче за вантелесну оплодњу или и на парове који желе да добију дете природним путем?
– Односи се на све који желе потомство. Често се дешава да после више неуспеха у процесу вантелесне оплодње, док се спремамо за следећи циклус, дође до природне трудноће. Зато је мој савет да би увек требало да размишљамо о промени навика. Да имамо оне дане за „излете“ у исхрани, али да 80 одсто чине смернице добре прехране, са много рибе, белог меса, маслиновог уља, свежих намирница.
Имају ли константна стрепња парова и стрес због немогућности да добију дете везе са тим?
– Стрес је веома велики „играч“ у овој причи. Како због свих блокада, тако и због хормона који су често нерегулисани под утицајем стреса. Зато кажем пацијентима да слика њихових хормона није реална ако су били под стресом када су радили анализе. Често се деси трудноћа када парови одустану од свега или када се спремају за следећи циклус, нагласим да им треба више месеци, тада се опусте и зато и дође до природне трудноће. Исхрана је само једна карика у овом ланцу, свакако не одлучујућа.
Како сте пронашли везу између одређеног начина исхране и (не)плодности?
– У мом окружењу биле су жене које су се бориле са неплодношћу, као студент мастер студија исхране и суплементације, одлучила сам да се више посветим овој теми. На срећу ментор ми је био неко ко је кроз све то прошао и имао добра искуства и праксу из домена исхране и суплементације. На почетку сам мислила да ће бити много лакше, али се показало да у целом свету не постоји адекватна литература на ову тему, осим одређеног броја медицинских студија које су ми и представљале материјал за истраживање. Као неко ко је претходно завршио фармацију, знам да се одређена обољења могу лечити уз адекватну исхрану и лекове, па ми је то, такође, била смерница. Колико парова је након консултације са вама успело да добије потомство?
– У децембру прошле године сам излагала рад на Конгресу спортске медицине, у ком сам навела конкретне бројеве. Око 75 одсто парова који су радили са мном и истрајали до краја, држали се смерница, сада су срећни родитељи. Верујем да би бројке биле и веће када би се парови држали смерница и схватили озбиљност и важност исхране, али се често дешава да после два, три месеца одустану, а то је управо преломни тренутак када би требало да наставе да би постигли резултат.
Да ли се ово поље медицине и науке и даље мења, расте, проширује? Како га видите у будућности?
– Оно што ме радује је чињеница да се све више истражује. У једној години увек буде неколико нових студија везаних за ову тему и мислим да ће кроз неколико година постати саставни део припреме за потомство, што је у одређеним деловима света већ и признато као метода. У Енглеској, као и у Америци, постоје клинике које парове спремају три до шест месеци кроз исхрану, суплементацију, адекватну физичку активност, психолошке припреме, као вид холистичког приступа. Полако све долази и код нас. На конгресу ЕСХРЕ у Лондону прошле године приказана је студија из Белгије, у којој је примењено све наведено и, праћењем адекватног састава тела, односа мишића и масти, уз стручњаке из области исхране, имали су 66 процената већи успех у остваривању трудноће. Сигурна сам да ће у будућности ово бити саставни део припреме који ће олакшати паровима да што пре дођу до потомства.
