Južni polarni okean je prepun mikroplastike, tvrde eksperti sa Univerziteta u Bazelu, koji su nedavno sproveli istraživanje u dubinama ovog okeana.
Prema doskorašnjim studijama, čestica mikroplastike u pomenutim vodenim prostranstvima nije bilo u velikim količinama, međutim, novi načini merenja uz pomoć posebnih uređaja omogućili su efikasnije otkrivanje štetne plastike. Ova studija je objavljena u časopisu „Science of the Total Environment“.
Upumpavanje morske vode u rezervoar
Naučnici su ovog puta koristili novi metod – upumpavali su morsku vodu u rezervoar, a zatim su je analizirali uz pomoć infracrvene spektroskopije, koja im je omogućila da otkriju i čestice veličine od 11,5 mikrometara.
„Manje čestice mikroplastike predstavljaju još veći rizik za vodeni živi svet nego veće”, upozorili su istraživači u studiji, prenose svetski mediji.
Istraživači ove studije su dr Patrisija Holm i Klara Lejstenšnajder sa Univerziteta u Bazelu i Alfred Vegener Instituta.
Živa bića u morima i okeanima su posebno ugrožena
Eksperti već nekoliko godina upozoravaju da su živa bića u morima i okeanima posebno ugrožena česticama mikroplastike, koje danas postoje gotovo u svim delovima planete.
Mikroplastika je pronalažena čak i na Antarktiku, ali i u ljudskim arterijama i u placentama. Pronalazak mikroplastike u posteljicama posebno je zabrinuo eksperte zbog potencijalne mogućnosti da ove čestice ugroze razvoj fetusa, preneo je „Gardijan”.
Supstanca koja je najčešće detektovana u ispitivanim uzorcima je polietilen, koji se upotrebljava za proizvodnju plastičnih kesa i boca. Na drugom mestu po učestalosti je najlon.
Morski svet osim mikroplastike u ovom veku ugrožava i drastično zagrevanje okeana, a ovi uzročnici izazivaju izumiranje pojedinih biljnih i životinjskih vrsta u svim vodenim površinama sveta.
Uloga morskih struja
Uzorci su bili kontaminirani u različitim stepenima. Uzorci van obale severno od kontinentalnog nagiba i Antarktičkog nagiba struje imali su najviše koncentracije mikroplastike.
Razlozi za ovo nisu potpuno jasni. Moguće je da led koji se formira duž obale zadržava mikroskopske čestice plastike i oslobađa ih nazad u more tek kada se istopi. Morske struje takođe mogu biti uključene.
One mogu delovati kao prepreka, smanjujući razmenu vode između severa i juga, rekao je dr Gunar Gerds, istraživač sa Alfred Vegener Instituta.
Nesumnjivo, morske struje igraju ključnu ulogu i ostaju fokus brojnih nerešenih pitanja u ovom domenu. Trenutno, istraživači su analizirali samo uzorke vode sa površine okeana, bez istraživanja nižih dubina. Ova ograničenja uglavnom proizilaze iz ograničenog vremena dodeljenog tokom ekspedicija brodova za prikupljanje uzoraka, kao i nedostatka opreme sa dovoljnim kapacitetom pumpanja.
Lejstenšnajder je dodala, „Ipak bi bilo otkrivajuće analizirati takve podatke, jer se duboke struje razlikuju znatno od površinskih struja i termodinamička cirkulacija dovodi do razmene sa vodenim masama iz severnih regija.“
Osim toga, još uvek nije jasno kako mikroplastika prvobitno dolazi do Vedelskog mora i da li na kraju napušta region. Moćna Antarktička cirkumpolarna struja, koja teče oko Antarktičkog okeana na geografskoj širini od oko 60° južno, mogla bi ometati njihov odlazak.
Teško je utvrditi poreklo mikroplastike
Istraživači takođe još uvek nisu u mogućnosti da definitivno utvrde poreklo mikroplastike. Potencijalni izvori obuhvataju istraživačke stanice na kopnu i regionalni pomorski saobraćaj povezan sa turizmom, ribolovom i sektorom istraživanja.
S druge strane, moguće je da atmosferski transport ili morske struje olakšavaju transport mikroplastike iz drugih lokacija do Antarktika.
Istraživanje vodi ka svesti
Naredni cilj Klare Lejstenšnajder je analiza uzoraka sedimenta prikupljenih tokom iste ekspedicije. Ovaj poduhvat ima za cilj da osvetli akumulaciju mikroplastike na morskom dnu, kritičnom staništu za jedinstvene i osetljive organizme, uključujući Antarktičku ledenu ribu (Bovichtidae).
Porast turizma u Južnom okeanu izaziva zabrinutost zbog potencijalnog eskalacije nivoa zagađenja u budućnosti. Ovo bi moglo pogoršati degradaciju životne sredine i poremetiti delikatnu ravnotežu u lancu ishrane.
Lejstenšnajder je optimistična, ali i veoma oprezna.
Ona je rekla: „Istraživanje o ovoj temi dramatično je povećalo svest u poslednjih nekoliko godina o problemima koje mikroplastika uzrokuje za životnu sredinu i sve žive organizme.“
Priznajući odsustvo jedinstvenog rešenja, ističe zajedničke napore zainteresovanih strana širom sveta koje vredno rade na produbljivanju svoje razumevanja problema i pionirskih inovativnih strategija usmerenih na smanjenje zagađenja plastikom.
Zaključila je: „Svaki pojedinac koji se angažuje u ponašanju svesnom prema životnoj sredini može doneti pozitivne promene.“
