Letnje računanje vremena se ove godine u Evropi, pa samim tim i u Srbiji, završava u nedelju 29. oktobra.
U noći između 28. i 29. oktobra, u 3 sata ujutro, preći ćemo na zimsko računanje vremena i časovnike pomeriti za jedan sat unazad, na 2 sata.
Sadašnja praksa pomeranja sata, međutim, mnogim ljudima stvara probleme. To što ćemo spavati sat vremena duže, neće nas mnogo osvežiti, smatraju stručnjaci.
Čak 76 odsto ispitanika smatra da je pomeranje sata suvišno i da ga treba ukinuti
Pomeranje sata na zimsko računanje vremena, upozoravaju naučnici, može imati negativne posledice po zdravlje ljudi.
Studije su pokazale da se menja lučenje melatonina tokom noći, a samim tim se remeti i bioritam čoveka. Povećava se rizik od srčanog i moždanog udara, a starije osobe koje boluju od karcinoma mogu razviti veći rizik i od kardiovaskularnih oboljenja tih dana.
Pomeranje časovnika nije pogodno ni za meteoropate i hronične bolesnike
Praksa da se dva puta godišnje „menja vreme”, može, međutim, da smeta i potpuno zdravim ljudima.
Meteorološki uslovi, generalno, utiču na raspoloženje ljudi, pogotovo kada dođe jesen.
Psiholozi smatraju da svako treba da sluša svoj unutrašnji ritam kada će se i kako buditi ujutro. Promene raspoloženja, bezvoljnost, razdražljivost i glavobolje su osnovne i neizbežne posledice sezonskog pomeranja sata.
Kada je manje Sunca, ljudi se osećaju razdražljivo. Pomeranjem sata dan traje još kraće, pa to ostavlja posledice po psihu ljudi.
Uz to, organizmu je potrebno vreme da se adaptira na promenu računanja vremena. Meteoropatama i hroničnim bolesnicima potrebne su bar dve nedelje da se vrate „u stanje normale” nakon vraćanja sata.
Tokom zimskog računanja vremena mnogi zaposleni praktično ne vide dnevnu svetlost tokom dana, što naravno, utiče negativno na zdravlje.
Evropljani protiv pomeranja kazaljki
„Sa pomeranjem sata treba prestati”, objavio je još pre pet godina tadašnji šef Evropske komisije Žan-Klod Junker, nakon što se u onlajn anketi, 84 odsto građana EU izjasnilo protiv pomeranja sata.
U martu 2019. godine i Evropski parlament se velikom većinom izjasnio za prestanak pomeranja kazaljki od 2021. godine.
O ovoj temi se proteklih godina nije mnogo raspravljalo, jer, kažu, ima važnijih tema. Najviše se time u Evropi bave Nemci.
Nemačko zdravstveno osiguranje je na osnovu ispitivanja reprezentativnog uzorka građana, objavilo da 29 odsto ljudi u Nemačkoj, dnosno svaki treći Nemac, ima telesne i psihičke probleme nakon pomeranja sata.
Osećaju se umorno, imaju teškoća da zaspe i češće se bude noću.
Evropska komisija još nije izradila detaljnu analizu posledica produžavanja ili ukidanja promeranja kazaljki na časovnicima, a još nema konsenzusa ni o tome da li zadržati zimsko ili letnje računanje vremena.
Evropskoj uniji je jedino važno da spreči „vremenska ostrva“, to jest da cela EU postupi isto, kako bi zajedničko tržište ostalo u harmoniji.
U EU postoje tri vremenske zone, najveća je ona koja obuhvata srednjeevropsko vreme, a seže od Bjalistoka u Poljskoj do Viga na španskoj atlantskoj obali.
Srbija je pripremila novi zakon o računanju vremena koji bi obezbedio da satovi budu usklađeni sa evropskim okruženjem.
