Svetska organizacija za zašitu prirode upozorila je na intenzivan gubitak slatkovodnih ekosistema koji preti opstanku ljudi i svim bićima na Zemlji i pozvala vlade, korporacije i finansijske institucije da hitno povećaju ulaganja u održivu vodenu infrastrukturu i pomognu da se taj gubitak zaustavi.
Najdragoceniji resurs na svetu
Voda, najdragoceniji, a nedovoljno cenjen resurs na svetu, leži u srcu rastuće globalne krize koja preti ljudima i svim bićima na Zemlji.
U izveštaju „Visoka cena jeftine vode” navedeno je da se godišnja ekonomska vrednost vode i slatkovodnih ekosistema procenjuje na 58 milijardi američkih dolara, što je ekvivalent 60 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, međutim, svetski slatkovodni ekosistemi na silaznoj su putanji i sve su veći rizik za te vrednosti.
Upozoreno je da je od 1970. godine svet izgubio trećinu močvarnih područja, dok su populacije slatkovodnih životinja u proseku smanjene za 83 odsto.
Nedostatak vode u svetu
Ovaj trend, kako je naglešeno, doprineo je povećanju broja ljudi koji se suočavaju s nedostatkom vode i nesigurnošću u pogledu hrane, jer su brojna jezera i reke presušile, zagađenje se povećalo, a izvori hrane su sve manji.
U izveštaju se naglašava i potreba za boljim prilagođavanjem na sve lošije uticaje klimatskih promena – od suša i ekstremnih poplava do rasta nivoa mora.
„Voda i slatkovodni ekosistemi nisu samo temelj naše ekonomije, već i izvor života na našoj planeti i budućnosti. Zdrave reke, jezera i močvare ključne su za sigurnost vode i hrane, prilagođavanje klimatskim promenama i očuvanje biološke raznovrsnosti, ali takođe, pružaju neprocenjive kulturne i duhovne vrednosti koje su izuzetno važne za dobrobit ljudi širom sveta”, istakla je izvršna direktorka Svetske organizacije za zašitu prirode Adrije Nataša Kalauz.
Obnova slatkovodnih ekosistema
Prema njenim rečima, poslednji je trenutak da vlade, korporacije i finansijske institucije ulože sredstva u zaštitu i obnovu slatkovodnih ekosistema kako bi osigurali budućnost u kojoj voda u izobilju teče za sve.
Izveštaj utvrđuje i da direktne ekonomske koristi, poput potrošnje vode za kućne potrebe ili navodnjavanja poljoprivrede i industrije, iznose minimalno 7,5 milijardi američkih dolara godišnje.
Takođe, procenjuje da su nevidljive koristi poput pročišćavanja vode, poboljšanja zdravlja tla, skladištenja ugljenika i zaštite zajednica od ekstremnih poplava i suša, i do sedam puta veće, oko 50 milijardi dolara.
Ugrožavanje slatkovodnih ekosistema
„Međutim, degradacija reka, jezera, močvara i podzemnih voda takođe preti tim vrednostima. Ispumpavanje neodrživih količina vode, štetne subvencije, promene tokova reka, zagađenja i uticaji povezani s klimatskim promenama ugrožavaju slatkovodne ekosisteme. Više od dve trećine najvećih svetskih reka više nemaju slobodan tok, dok močvare i dalje gubimo tri puta brže od šuma”, navedeno je u izveštaju.
Upozorava se i da uz loše upravljanje vodama, uništavanje slatkovodnih ekosistema ostavlja milijarde ljudi širom sveta bez pristupa čistoj vodi i sanitarnim uslovima, dok rizici povezani s vodom za poslovanje i ekonomiju rastu.
Do 2050. godine, oko 46 odsto globalnog BDP-a moglo bi da dolazi iz područja koja se suočavaju s krizom vode, što bi bio porast u odnosu na današnjih 10 odsto.
