Poljoprivredni sektor doživljava brzi porast u korišćenju tehnologije dronova, pri čemu se prognozira da će tržište porasti sa 1,2 milijarde dolara u 2019. na neverovatnih 4,8 milijardi dolara do 2024.
Ovaj eksponencijalni rast naglašava duboki uticaj dronova na prakse u poljoprivredi, posebno u oblasti precizne poljoprivrede. Ovaj transformišući pristup koristi napredne tehnologije kako bi se optimizovali različiti aspekti poljoprivrede, od istraživanja i praćenja do sadnje i bezbednosti.
Uloga dronova u zdravlju i plodnosti zemljišta
Ključna primena dronova u poljoprivredi je njihova uloga u praćenju zdravlja biljaka. Opremljeni sofisticiranim slikovnim opremama poput Indeksa normalizovane razlike vegetacije (NDVI), dronovi mogu pružiti detaljne uvide u zdravlje useva. NDVI je jednostavan grafički indikator koji pokazuje da li je negde vegetacija zdrava ili ne.
Analizom informacija o boji, NDVI omogućava poljoprivrednicima da rano otkriju anomalije, olakšavajući brzu intervenciju radi ublažavanja potencijalnih pretnji i poboljšanja prinosa useva.
Za razliku od tradicionalnih metoda poput satelitskih snimaka, dronovi nude neuporedivu blizinu poljima, smanjujući uticaj faktora poput oblačnosti i loših uslova osvetljenja. Ova blizina omogućava precizno snimanje, do milimetra, omogućavajući poljoprivrednicima da identifikuju specifične probleme poput praznina u redovima i infestacija štetočina radi ciljane sanacije.
Preciznost mapiranja pomoću dronova
Osim toga, dronovi igraju ključnu ulogu u praćenju ukupnih uslova na polju, uključujući zdravlje zemljišta i topografiju.
Putem tačnog mapiranja i podataka o nadmorskoj visini, dronovi omogućavaju uzgajivačima da identifikuju nepravilnosti u terenu, pomažući u odlukama vezanim za obrasce drenaže i upravljanje navodnjavanjem. Dodatno, neki dronovi su opremljeni senzorima sposobnim za praćenje nivoa azota u zemljištu, olakšavajući preciznu primenu đubriva i dugoročno poboljšanje zdravlja zemljišta.
U poslednjih nekoliko godina, dronovi su takođe korišćeni za zadatke koji su tradicionalno obavljani od strane ljudi, poput sadnje semena. Automatizovane sejalice-dronovi, iako trenutno češći u šumarstvu, pokazuju potencijal za širu primenu u poljoprivredi.
Lakša sadnja na težim terenima
Ovi sistemi omogućavaju efikasnu sadnju na teško dostupnim područjima, poboljšavajući napore u pošumljavanju dok minimalizuju rizike po ljudske radnike. Slično tome, dronovi sa prskalicama su dobili na popularnosti, posebno u regionima poput Jugoistočne Azije, gde nude prednosti poput precizne primene, smanjene upotrebe hemikalija i poboljšane sigurnosti radnika.
Ušteda na amortizaciji mehanizacije
Kada koristite dron ušteda goriva može biti stoprocentna, a nema ni toksikacije terena od sagorelih goriva. Takođe, stoprocentne uštede su na amortizaciji traktora i priključnih mašina.
Korišćenjem dronova ušteda provedenog vremena na njivi je oko 60 procenata.
„Prema kalkulaciji koju smo uradili za prošlogodišnji prinos pšenice od 3,5 tona po jutru povećanje prinosa i ušteda po jutru ako smo koristili dronove iznosi oko 9.000 dinara.“- smatra Nadežda Đuragin, komercijalista u poljoprivrednom preduzeću Trejding Tim iz Čuruga.
Dronovi poboljšavaju bezbednost u gazdinstvima
Izvan poljoprivrednih operacija, dronovi se sve više koriste u svrhe bezbednosti na farmama i gazdinstvima. Pružajući vazdušni nadzor, dronovi omogućavaju sveobuhvatno praćenje farmi, omogućavajući pravovremeno otkrivanje upada ili nepravilnih aktivnosti.
Dodatno, dronovi su se pojavili kao vredni alati za zaštitu stoke, sa mogućnostima kao što su lociranje životinja koje su odlutale na neki udaljeni pašnjak ili se povredile pa nisu bile u mogućnosti da se vrate.
Veštačka inteligencija i dronovi
Gledajući unapred, potencijalne primene tehnologije dronova u poljoprivredi nastavljaju da se šire, sa kontinuiranim istraživanjem usmerenim na oblasti poput autonomne oprašivanje i integracije veštačke inteligencije (AI). Inovacije u ovim domenima obećavaju dalje poboljšanje poljoprivredne produktivnosti i održivosti.
Na primer, autonomni oprašivački dronovi mogli bi rešiti probleme povezane sa opadanjem populacije pčela i osigurati efikasno oprašivanje useva. Slično tome, napredak u analizi vođenoj AI-em ima za cilj prevazilaženje izazova povezanih sa praćenjem različitih vrsta useva i uzoraka sadnje, što na kraju optimizuje prakse upravljanja imanjima.
Na taj način, biće manje paljenja zemljišta radi njegove plodnosti, što je čest slučaj u našoj zemlji. Ovo je alternativa kako da sačuvamo našu okolinu i podignemo ekološku svest u Srbiji.
Izazovi
Međutim, uprkos ogromnom potencijalu dronova u poljoprivredi, nekoliko izazova i dalje postoji, uključujući regulatorne složenosti i tehnološka ograničenja. Problemi poput efikasnosti prskanja pesticida na bazi dronova i prilagođavanja AI algoritama raznovrsnim poljoprivrednim okruženjima zahtevaju dalja istraživanja i razvoj.
Štaviše, visoki početni investicioni troškovi i operativne složenosti povezane sa tehnologijom dronova zahtevaju oprezan pristup usvajanju, pri čemu se preporučuje početak sa manjim projektima i postepeno integrisanje rešenja dronova u poljoprivredne operacije.
Kao zaključak, dronovi menjaju industriju poljoprivrede, nudeći poljoprivrednicima neviđene mogućnosti za preciznu poljoprivredu i upravljanje resursima. Dok se regulatorni okviri razvijaju i tehnološke inovacije nastavljaju da se odvijaju, dronovi su na putu da postanu nezaobilazni alati za poboljšanje poljoprivredne produktivnosti, održivosti i otpornosti, prosto rečeno, dronovi su revolutivna stvar u svetu poljoprivrede, odnosno precizne poljoprivrede.
Kako je Rusija udvostručila broj obradivih zemljišta?
Na samom početku vojne operacije u Ukrajini, Rusija je odlučila da kupi ogromne količine dronova iz Kine i iskoristi ih u svrhe poljoprivrede. Rezultat svega toga je udvostručenje teritorije obradivih zemljišta, pre svega u ruralnim predelima, uprkos svim sankcijama.
Tokom sezone od 1. jula 2022. do 30. juna 2023. godine, izvoz ruskih žitarica povećan je za gotovo 30% u odnosu na prethodnu godinu. Rusija je prodala oko 60 miliona tona robe u inostranstvo, uključujući skoro 48 miliona tona pšenice.
Na taj način, Rusija je ojačala svoj položaj kao globalni lider u izvozu pšenice.
Povećanje snabdevanja globalnim tržištima uglavnom je rezultat dobre žetve u Rusiji. Žetva žitarica u 2022. godini bila je 30% veća nego godinu dana ranije i dostigla je 154 miliona tona, uključujući 104 miliona tona pšenice. Opuštanje propisa na domaćem tržištu, posebno više nego udvostručenje izvoznih kvota u 2023. godini, na 25,5 miliona tona (u poređenju sa 11 miliona tona prethodne godine; kvote su bile na snazi od 15. februara do 30. juna 2021. i 2022. godine), takođe je doprinelo povećanju izvoza. I pored povećanog izvoza žitarica, ruski skladišni prostori ostaju pretrpani.
Rezerve žitarica u Ruskoj Federaciji rastu od 2021. godine, a njihov nivo 1. jula 2023. godine dostigao je rekordnu visinu od oko 26 miliona tona (u poređenju sa 11 miliona tona godinu dana ranije).
Prošla sezona takođe je videla brzi porast ruskih izvoza biljnih ulja (oko 35% u odnosu na prethodnu godinu) na nivo od oko 6 miliona tona. Žitarice i biljna ulja, zajedno, čine preko 50% vrednosti ruskih agro-prehrambenih izvoza.
Rusija takođe konstantno povećava obim izvoza mineralnih đubriva tokom poslednjih nekoliko meseci, nakon što su pali za 15% na 32 miliona tona u 2022. godini. Od drugog kvartala ove godine, izvoz ovih proizvoda ostao je na nivou koji je uporediv sa onim postignutim u 2021. godini, kada je dostigao rekordnih ukupno 38 miliona tona.
Rastuće izvozne kvote u 2023. godini imale su veliki uticaj na oporavak izvoza; u drugoj polovini godine iznosiće jednako kao volumen izvoza u 2021. godini (pre uvođenja kvota) i iznosiće 17,9 miliona tona (u poređenju sa 14,2 miliona tona u drugoj polovini 2022. godine). Istovremeno, vlada je odlučila da uvede izvozne takse 2023. godine, što se očekuje da će doneti dodatne prihode budžetu. Cene đubriva su pale u poređenju sa rekordnom godinom 2022, ali su i dalje znatno više nego pre vojne operacije u Ukrajini.
Ruska proizvodnja azotnih i fosfornih đubriva povećala se u 2022. godini i u prvoj polovini 2023. godine. To je uglavnom rezultat rastuće domaće potražnje i potrebe za povećanjem prerade amonijaka (koji se koristi u proizvodnji azotnih đubriva), nakon što je prevoz preko Odese suspendovan.
Zašto je potrebno da primenimo ovaj model u Srbiji?
Suma sumarum, ako Srbija usvoji sličan ovakav model kao Rusija, mogli bi da se nadamo 3-5 puta većoj količini obradivog zemljišta, a samim tim i prinosa.
Ono što je još bitnije, uhvatili bi se u koštac sa vremenom i tehnologijama koje se već uveliko koriste u poljoprivredi i olakšavaju i automatizuju procese setve, zalivanja i održavanja kultura i što je najbitnije i krajnja instanca, povećavaju prinos i prihod.
Za to su naravno potrebni pre svega: edukacija o novim tehnologijama i njihovim primenama u poljoprivredi, centri za obuku poljoprivrednika u primenama modernih tehnologija i subvencionisanje u kupovini dronova od strane države kao što je krajem prošle godine bio slučaj sa programom IPARD 3 ( u okviru Mera 1 subvencija)
